Сви се чудили шведском моделу, сад им завиде

Шведска је земља која је применила потпуно другачији модел у сузбијању епдиемије корона вируса што је наишло на много коментара.

Свијет 15.05.2020 | 08:01

Наиме, уместо да уведе забрану кретања као што су то учниле остале земље, Шведска је након избијања епидемије новог коронавируса само позвала грађане да поштују мере социјалног дистанцирања.

Шведске власти су увеле одређена ограничења како би смањиле стопу раста инфекције, као што су забрана јавних окупљања са више од 50 људи, затварање барова, увођење даљинске наставе за средњошколце и студенте, али није било строгих контрола, новчаних казни, нити интервенција полиције, подсећа Блиц.

Многи ресторани и даље раде, мада у њима има мало гостију, деца нижих разреда и даље иду у школу, а, за разлику од суседне Норвешке и неких азијских земаља, Шведска није увела апликацију за праћење кретања, избегавши угрожавање приватности и личне аутономије грађана.

Стокхолм би могао да стекне колективни имунитет већ крајем месеца

Према пројекцији Андерса Тегнела, главног епидемиолога шведског Института за јавно здравље, Стокхолм би могао да стекне колективни имунитет већ овог месеца, а математичар Универзитета у Стокхолму Том Бритон израчунао је да би имунитет од 40 одсто био довољан да се заустави ширење вируса у том граду, а то би могло да се деси до средине јуна.

Иако Шведску у неким круговима хвале због тога што је успела да одржи бар донекле нормално стање у економији и задржи стопу смртности по становнику на нижем нивоу него Белгија, Француска, Италија, Холандија, Шпанија и Велика Британија, други је критикују због тога што није успела да заштити старије становништво и имигранте.

Људи у старачким домовима чине више од 50 одсто смртних случајева од ковида-19 у Шведској, чему је, према Тегнеловим речима, делимично допринела чињеница да установе нису довољно брзо применила основне мере заштите, као што је ношење маски. И међу имигрантима има несразмерно много умрлих, углавном због тога што су сиромашнији и раде у услужном сектору, где даљински рад напросто није могућ.

Шведске власти, међутим, тврде да ће, на крају, стопа смртности у тој земљи бити нижа у односу на друге крајеве света. Када највећи део света буде суочен с другим смртоносним таласом епидемије, Шведска ће оно најгоре имати за собом.

Шведска је успела да ојача имунитет младих и здравих, дакле, особа које су изложене најмањој опасности од компликација ковида-19, и истовремено смањи стопу смртности. Одељења интензивне неге нису претрпана, а болничко особље није било принуђено да преузима додатну бригу о деци зато што вртићи и основне школе раде.

Многе друге земље сада подражавају шведски модел: Данска и Финска су отвориле основне школе, Немачка је отворила мање продавнице, Италија ће ускоро отворити паркове, а Француска планира да дозволи отварање пијаца и мањих музеја, школа и вртића.

За то постоје добри разлози, јер ће проћи неколико година пре него што буду сведени рачуни, тј. пре него што се утврди укупан број смртних случајева, банкротираних предузећа, отказа, самоубистава, људи са психичким проблемима, губитака у БДП и инвестицијама, те других трошкова проузрокованих не само вирусом, већ и мерама за његово сузбијање, пише "Форин аферс". Јасно је, међутим, да ће ти трошкови бити огромни.

Према проценама ОЕЦД, сваки месец мера борбе против пандемије ослабиће економије напредних држава за два одсто, а земље попут Француске, Немачке, Италије, Шпаније, Велике Британије и САД у року од годину дана могу очекивати пад економије за више од 25 одсто.

Земље које укидају рестрикције могу да уче и на шведским грешкама: маске и друга заштитна опрема треба да буду доступне у старачким домовима, а већи акценат треба ставити на заштиту запослених у услужном сектору. Међутим, најважније је да се помогне најризичнијим категоријама да остану безбедне и да се клоне опасности, уместо да се “закључавају” читава друштва.

(Б92)