Тренд именовања в.д. директора у Српској се наставља

Тренд именовања в.д. директора се наставља. Ограничавањем мандата в.д. директора на три мјесеца, они се држе на „в.д. ланцу", с обзиром на то да су свјесни да свако одступање од утврђених правила, која се сервирају „из врха", значи одлазак са те функције.

Република Српска 12.05.2020 | 19:36

Република Српска у ''в.д. стању''. Директори јавних предузећа, установа, фондова и других институција годинама су на функцијама у статусу вршилаца дужности.

Законима је ограничено трајање мандата в.д. директора на два или три мјесеца, али није ограничено колико пута мандат в.д. може бити продужен. Управо ту, очигледно, намјерну недореченост, власт  користи да контролише људе који су на челу кључних институција продужавајући им в.д статус. Често мјесецима, још чешће годинама.

Неки од њих су :

-Ненад Нешић, вршилац дужности директора „Путева РС" од 2016. године

-Дејан Куструрић, вршилац дужности директора ФЗО РС од 2016. године

- Мићо Миловановић, вршилац дужности директора Топлана чак 4 године  

- Лука Петровић, вршилац дужности директора "Електропривреде РС" од 2018. године

- Небојша Шешлија, вршилац дужности директора Болнице "Србија" у Источном Сарајеву  од 2019. године

- Драган Чавић, вршилац дужности директора „Електрокрајине" од 2019. године

- Бранислав Зељковић, вршилац дужности директора Института за јавно здравство Републике Српске од 2019. године

- Миладин Радовић, вршилац дужности  директора ''Пошта РС'' од 2019. године

- Славко Глигорић, вршилац дужности директора  "Жељезница РС'' од 2019. године

- Дражен Врховац, вршилац дужности директор ИРБ-а од јануара 2020. године

- Драгутин Шкребић, вршилац дужности директора Инспектората РС од марта 2020. године

Тренд именовања в.д. директора и куповина политичке лојалности се наставља. Нановији примјер је именовање шефа Клуба посланика ДНС у НС РС Дарка Бањца за в.д. директора Специјалне болнице за физикалну медицину и рехабилитацију ''Мљечаница'' Козарској Дубици.  

Републички штаб за ванредне ситуације одлучио је да мандат лицима које је Влада Републике Српске поставила за вршиоце дужности траје до окончања ванредне ситуације проглашене због вируса корона. Пандемије није било претходних година, а статуси в.д. директора су ипак били продужавни у недоглед.

Зашто је то постала пракса, колико је директора који су у в.д статусу,  зашто се в.д. директори именују без расписаних јавних конкурса, што је законска обавеза из Закона о јавним предузећима Републике Српске и Закона о државним службеницима РС – питања су на која из Владе РС нисмо добили одговор.  

На овај начин на највише позиције долазе, углавном, политички бирани и по потреби лако смјенљиви кадрови. Неријетко не испуњавају ни основне услове предвиђене Законом.

''Ово потиче из једне партократске државе гдје су се политичке партије ставиле на прво мјесто и оне бране своје интересе, умјесто да бране интересе цијелог друштва и то се осјећа у свим сегментима друштва'' – каже политиколог Велизар Антић.

Чак постоје и вршиоци дужности замјеника директора. То је био случај са именовањем Гордана Милошевића за в.д. замјеника директора Хидрометеоролошког завода РС. Досадашња пракса је показала да власт у Српској користи све могућности да на позиције у јавним предузећима и институцијама постави људе из владајућих коалиција, страначке војнике.

''Много је лаше, шаховском терминологијом речено, држати једног в.д. директора у шаху тј, неизвјесној позицији, јер ће тај човјке слушати све што му кажете, не постоји било каква могућност да ће он самосталнно доносити одлуке'' – каже политиколог дарко Кузмановић.

Лоше кадровање уназад неколико година свакодневно долази на наплату. Многа Јавна предузећа су у милионском минусу. То и не чуди јер су руководећи људи често и нестручни.

''Имамо случајеве да направе минус, да лоше функционише предузеће, захваљујућ њима, јер су руководицоци прдузећа. Такви људи не би требали да добију ниједну функцију тог типа, међутим они буду награђени функцијом у већем и бољем предузећу'' – каже Антић.

Осим лоших пословних резултата, многи в.д директори налазе се у сукобу интереса. Да се у Српској поштују Закони, Лука Петровић не би могао бити на челу ЕРС, јер је истовремено и генерални секретар СНСД-а. Драган Чавић и Славко Глигорић не би могли да буду начелу јавних предузећа по истом основу као и Лука Петровић.

ТИ БиХ је Комисији за спречавање сукоба интереса упутио пријаву за одлучивање о сукобу интереса против Драгана Чавића и Славка Глигорића. Иако је њиховим именовањем прекшен Закон о јавним предузећима, за то нико не мари под образложењем да нису директори у пуном капацитету већ да су вршиоци дужности.

 

БН ТВ