"Корона покварила све економске пројекције"

Због утицаја корона вируса у БиХ је дошло до смањене економске активности усљед мање дознака имиграције из иностранства и урушавања производних ланаца у земљама партнерима, наведено је у најновијем кварталном економском извјештају Европске комисије за земље кандидате и потенцијалне кандидате.

Босна и Херцеговина 07.05.2020 | 07:22
"Корона покварила све економске пројекције"

Како су истакли, власти БиХ и других земаља региона морале су ревидирати све своје економске планове и затражити помоћ од међународних партнера, укључујући и ЕУ.

Што се тиче БиХ, ковид криза довела је до мањка од десет одсто бруто домаћег производа у овом периоду, а главне земље од којих ови трендови зависе су, како је наглашено, Њемачка, Италија, Хрватска и Аустрија, посебно када се ради о текстилној индустрији, ауто-индустрији и металопрерађивачкој индустрији.

Истакнуто је да је већ у јануару и фебруару, односно у периоду прије избијања кризе, у БиХ већ дошло до одређеног успоравања, а да је почетком марта криза у цијелом региону избила одједном и пореметила фискалне и економске планове свих земаља.

Због ових трендова, како је наглашено, све земље су морале затражити помоћ међународних партнера, попут Међународног монетарног фонда, Свјетске банке и ЕУ. Подсјећања ради, ЕУ је региону обећала пакет помоћи комбинован од донација и повољних кредита, укупне вриједности 3,3 милијарде евра.

"Све владе су најавиле пакет стимуланса за економију како би умањиле ефекте кризе на раст и запошљавање", наглашено је.

Што се тиче цијеле 2019. године, истакнуто је да је 73 одсто извоза из БиХ било у земље ЕУ. У прошлој години директне стране инвестиције износиле су 2,3 одсто укупног бруто домаћег производа БиХ, а у овом броју се налазе и нове инвестиције из Русије, Хрватске и Холандије.

У прошлој години је дошло и до успоравања раста јавног сектора, али је прикупљање индиректних пореза износило 40 одсто свих прихода, односно 5,3 одсто више него 2018.

"Посљедње доступне процјене за 2019. годину указују на фискални вишак од један одсто бруто домаћег производа. Ентитети су промијенили своје буџетске планове за 2020. узимајући у обзир удар кризе ковид-19. Међутим, државни буџет још није усвојен", наглашено је.

Такође, у јануару и фебруару, односно прије избијања кризе, како је истакнуто, у БиХ су и даље били видљиви трендови исељавања радне снаге у поређењу с истим периодом претходне године.

Наведено је да је регистрована незапосленост износила 27.000 људи мање у поменутом периоду, али да је истовремено ово смањење било знатно веће него број новорегистрованих запослених.

"Ово имплицира континуирано смањење регистроване радне снаге, што се може приписати непостојању адекватних радних мјеста, миграцијама и у одређеној мјери стриктнијој примјени критеријума за бенефиције о незапослености", истакнуто је. У процентима, реална незапосленост је, према њиховим подацима, пала с 18,4 на 15,7 одсто.

С обзиром на то да је криза корона вируса доминирала економским дијелом извјештаја, стручњаци се слажу да би БиХ требало да искористи помоћ ЕУ како би савладала кризу.

Бранко Кецман, директор "Адвантис брокера" из Бањалуке, каже за "Независне" да је ова криза уједно и шанса да се спроведу реформе и да се за то искористи европски новац који ће нам бити стављен на располагање.

Он каже да би требало подршку пружити приватним компанијама кроз кредитне линије за обртна средства уз строге критеријуме кориштења и враћања, а да би дио подршке требало усмјерити у реструктурисање јавних предузећа.

"Потребно је да јавна предузећа промијене бизнис моделе, који ће омогућити профитабилно и финансијски одговорно пословање уз редовно измирење свих обавеза", рекао је он и истакао да је јако важно потпуно деполитизовати јавна предузећа и извршити реформе процедура за обављање пословних активности, а посебно што хитније увести електронски потпис.

И Горан Радивојац, професор на Економском факултету у Бањалуци, сматра да ЕУ има обавезу да помогне нашем региону, имајући у виду доминантне економске везе.

"Ова помоћ мора бити и економска и техничка и стручна јер БиХ готово 70 одсто спољнотрговинске размјене обавља са Србијом, Хрватском, Словенијом, Италијом, Аустријом и Њемачком, док на остатак планете отпада око 30 одсто ове размјене. Само овај податак је довољан да се разумије колико је БиХ везана с ЕУ.

Власти БиХ морају инсистирати код представника ЕУ да БиХ буде интегрални дио стратегије ЕУ за превазилажење корона кризе, а затим и интегрални дио стратегије економског развоја ЕУ. То данас није случај", нагласио је он.

(Независне)

Коментари / 2

Оставите коментар
Name

Вјечити опозиционар

07.05.2020 11:16

Срам вас било, јајаре, лажете, уништили сте све што се уништити може и без короне и сада се правдате короном, ви на власти сте сто пута гори од короне.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Како коме

07.05.2020 17:32

Није свима, па и корона испаде селективна....!

ОДГОВОРИТЕ