"Сваки почетак је тежак, надати се бољим данима"

Након мјесец и по дана, обућар Велибор Пајкановић из Бијељине поново је отворио своју радионицу, уз услов да примјењује све мјере заштите током радног времена. Муштерије се полако враћају у његову радњу, док он води борбу да  опстане у свом послу.

Република Српска 05.05.2020 | 18:53

Због епидемије вируса корона обућар Пајкановић катанац на своју радњу окачио је 16. марта, поново је отворио њена врата, тек након мјесец и по дана, уочи првог маја. Сачекали су га трошкови  и борба да опстане у свом послу.

 “Губитак је велики,  прво је губитак због моје плате И због рачуна што морам платити, а који стижу редовно. Мада  смо имали забрану рада кризног штаба, рачуни су дошли И за воду, И за струју, И за смеће, са поруком да они не знају за тај прекид рада  И да то морамо платити”, каже обућар Велибор Пајкановић.            

 Као и остале ситне занатлије, ни обућар Велибор Пајкановић није добио олакшице за наставак рада након попуштања мјера због епидемије, како каже, подршка је и овај пут присутна само као добар гест појединаца.

“Газда ме је ослободио за плаћање кирије, за мјесец април. И то је његова одлука”, истиче обућар Пајкановић.

 Велиборова обућарска радња отворена је већ неколико дана, са пуним радним временом и свим предузетим мјерама заштите.

“Морао сам прво радњу дезинфиковати, набавити сва средства за дезинфекцију. Муштерије морају имати маске И рукавице, а истовремено се И ја придржавам тих мјера заштите,” поручио је Велибор Пајкановић. Он каже да ових дана није промет као што је био.

 Више од двадесет година Велибор Пајкановић  живи и ради од обућарског заната, сваки дан он путује из Лопара да би тачно у осам отворио радионицу. Све што заради је сигуран и једини извор прихода за његово домаћинство. Пајкановић каже да не страхује ни од вируса корона, нити од слабог промета муштерија, јер за доброг занатлију увјек има посла.

“Ја мислим да се не би требао бојати за свој посао, али за ову омладину шта ћемо касније, е то не знам”, каже обућар Пајкановић. Овај бијељински обућар каже да је задовољан, није као други, што много траже и великих прохтијева имају.

Да би опстао у свом послу, Велибор дневно мора имати од седам до десет муштерија, који  се полако враћају у његову обућарску радњу.

Он каже да је сваки почетак тежак, али се нада бољим данима.

БН ТВ