Више од 90 одсто компанија у БиХ погођено короном

Пандемија вируса корона отежала је пословање више од 90 посто компанија и обртника у Босни и Херцеговини.

Босна и Херцеговина 04.05.2020 | 07:16

Колики је износ директне и индиректне штете, још се не зна прецизно, али засигурно је да ће поједине гране привреде, као што су туризам, транспорт и прерађивачка индустрија, забиљежити лошије пословне резултате у односу на исти период лани.

У анкети коју је провела Обртничка комора Кантона Сарајево чак 99,75 одсто обртника изјаснило се да је од појаве вируса корона претрпјело финансијску штету у пословању. Код већине до краја марта она је износила мање од 10.000 марака, али мањи дио обртника (15,25%) изјаснио се да је та цифра између 10.000 и 50.000 КМ.

Прогнозе за април, мај и јун још су црње, а према њима, укупан губитак могао би да досегне 8,5 милиона КМ, што је за фирме од којих чак 97,75% има мање од 10 запослених енормна бројка. Трећина обртника сматра чак да ће на концу бити принуђени да на фирму ставе катанац.

У међувремену, надају се да ће од власти добити помоћ у суфинансирању плата за раднике, а од банака одгоду плаћања кредита. У надокнаду штете мало ко се узда, али се надају да ће ове седмице бар мали обрти почети с радом.

Амир Хаџић, предсједник Удружења хотелијера и ресторатера БиХ, тврди да се услужна дјелатност, у коју спада и туризам као једна од највећих и најважнијих привредних грана у БиХ, неће тако лако опоравити.

"Забрањен нам је рад, кажу хотелима није, али ко ће одсједати у хотелима кад нема туриста. Апелујем на све надлежне да нам помогну сад, да сачувамо радна мјеста, јер од овог сектора живи преко 600.000 људи у БиХ. Опоравићемо се кад мјере буду укинуте, али требаће времена, а људи од нечега морају живјети", каже Хаџић.

Нешто оптимистичнији је Вјекослав Вуковић, предсједник Вањскотрговинске коморе БиХ.

"Најпогођенији сектори, услужна дјелатност, туризам и превоз путника, уједно су и они који су у оптицају да се најприје ревитализирају. Чим се скину мјере забране, они се враћају на посао, отварају се бутици, кафићи, фризерски салони... Али, не треба заборавити да државе највише живе од капиларне мреже финансирања. Фризерка заради плаћу и купи брашно, па овај произведе жито, тај ланац потрошње не смије стати. Сваки дан се изда фискални рачун, на њега се плати ПДВ и то одржава финансијску стабилност земље. Дакле, морамо се борити да та капиларна мрежа што прије стане на ноге, а она ће стати онога тренутка кад скинемо мјере, тако да још немамо панику", истиче Вуковић, који потврђује да је 90% компанија у БиХ погођено посљедицама пандемије вируса корона.  Према разултатима Упитника о потешкоћама у пословању, које је недавно објавила ВТК БиХ, од 410 компанија, већином из прерађивачке индустрије, 92% је казало да осјећа посљедице пандемије. Највише компанија (преко 140) се изјаснило да има штету до 50.000 КМ, а неколико њих навело је да им је проузрокована штета већа од милион марака.

Резултати анкете о стању сировина односно репроматеријала у компанијама, у којој је учествовала 261 компанија, показали су да највећи број компанија има залиху сировина односно репроматеријала за један мјесец.

И сам Вуковић за "Назависне" истиче да је преко 80 посто компанија у БиХ исказало да има на залихама репроматеријала за свега мјесец дана.

"Не цијенимо да је то нека паника с обзиром на то да се Вањскотрговинска комора БиХ изнимно залагала и да су резултати видљиви када је у питању одржавање ланаца опскрбе у БиХ", тврди Вуковић.

Наглашава да је ова комора успјела ријешити и питање коридора и полицијске пратње, те сарадњу са земљама у окружењу и 24-сатни рад на граничним прелазима како не би недостајало робе у БиХ и да се роба која је већ произведена може извести на страна тржишта.

Највећи број компанија производи финалне производе, док сировине увози директно од добављача из иностранства, а међу три водеће земље увоза сировине су Италија, Њемачка и Аустрија.

"Сјеверна Италија нам је највећи базен за извоз челика те текстила за нашу индустрију. Уговори нису престали с тим компанијама у БиХ, него су само неке наруџбе сторниране. Доста трпе прерађивачка и електро-метална индустрија, које су пале када је у питању и увоз и извоз", каже Вуковић и додаје да је, с друге стране, агроиндустријски сектор у порасту, а извоз меса, млијека и пољопривредних производа чак је у марту порастао за 11,6 посто.

"Дакле, не можемо рећи да су сви показатељи катастрофални", закључио је Вуковић.

Шишају с визиром на глави 

С маказама у рукама и визиром на глави, поједини фризери у Сарајеву, након мјесец и по обуставе рада, дочекали су у суботу прве муштерије у својим салонима.

Наиме, Федерални штаб цивилне заштите у четвртак је донио одлуку да се од 1. маја дозвољава рад трговина на велико и мало, услужних дјелатности и малих обрта.

Већина је дане викенда искористила да радње очисти и прилагоди за рад уз поштивање прописаних хигијенско-епидемиолошких мјера, у циљу сузбијања вируса корона.

Почетак рада улио је наду за опстанак многих малих обрта, чији власници још сабирају губитке.

(Независне)