Шта не радити у БиХ током Цовид-19 кризе?

Кризе су идеална прилика да популизам и популистичке мјере изађу на површину и преузму пажњу јавности и доносиоца одлука. Исто вриједи и за актуалну кризу како у свијету, тако и БиХ. Иако се иницијално сматрало да ће вирус разоткрити и унишити популизам, нарочито онај који је на власти, сада већ постаје јасније да ће можда управо популисти највише профитирати на бази панике и страха.

Босна и Херцеговина 29.04.2020 | 07:22

Када је ријеч о Босни и Херцеговини, већ почетком марта су се почеле јављати популистичке иницијативе, с нарочитим фокусом на независност Централне банке БиХ, односно функционалну институцију Валутног одбора.

Ово је посебно било изражено од стране господина Милорада Додика, члана Предсједништва БиХ. Међутим, оно што босанскохерцеговачки систем чини дјелимично и краткорочно отпорним на популизам јесте његова комплексност и децентрализација у смислу управљања и доношења одука.

За разлику од сусједних земаља, нарочито Србије, у БиХ постоје полуге власти које осигуравају да се овакве и сличне популистичке иницијативе блокирају.

Свеједно, потребно је навести шта то не треба радити, у контексту популизма, али и лошег управљања овом кризом. У наставку је наведено неколико порука које прије свега треба да служе као упозорење кључним доносиоцима одлука - од кризних штабова па све до надлежних влада:

- Никако се не смије угрозити повјерење у банкарски сектор, али и опћенито у финансијски сектор. Банкарски сектор је изузетно важан јер је наш финансијски систем изразито банкоцентричан. Не смије се угрозити ликвидност банкарског сектора. Губитак повјерења депозитара у банке би резултирао паничним повлачењем средстава из банкарског сектора и рушењем цијелог финансијског система у земљи. Банке нису касица прасица.

- Не смије се угрозити независност Централне банке БиХ. Монетарна стабилност нема цијену и тренутно представља најздравији сегмент овдашње економије. Држава има безброј других облика економске политике које може искористити, а које не користи, тако да је сувишно доводити у питање интегритет Централне банке. Ово је посебно подцртао ММФ.

- Потребно је минимизирати могућност профитирања на рачун злоупотребе јавних средстава. Свака криза доноси овакав тип профитера, међутим ова криза треба да сведе исти на минимум. Притом, не треба ограничавати могућност да приватни сектор тржишно профитира јер је то сада потребно с циљем боље заштите и осигурања да не дође до значајнијих несташица.

- Не смије се допустити да се пад пореских прихода искористи као аргумент за повећање стопе ПДВ-а у наредном периоду, као што је најављивано у појединим политичким круговима прије појаве кризе.

- При комуницирању не треба сакривати информације од јавности, без обзира о коме било ријеч. Ова криза захтијева искреност и повјерење, а како би појединци/ке доносили рационалне одлуке и смањили утицај опште панике. Представници/е власти нарочито, као и кризних штабова, морају правовремено обавијестити јавност о свим промјенама, макар оне биле и негативне.

- Не треба користити политичку, националну, територијалну и другу припадност с циљем дистрибуције финансијских средстава или (блокирања) доношења одређених одлука које су битне за економију. Због тога је потребно формирати што више објективних критерија, који би тежили универзалним, а не партикуларним принципима расподјеле, одлучивања и слично. 

- Избјегавати "наивну интервенцију", како је описује Нассим Ницхолас Талеб. Ријеч је о интервенцији која се појављује из разлога што постоје нека интерна или јавна очекивања да неко нешто предузме. Интервенције требају бити стратешке, планиране, с предвидљивим и јасним резултатима, а не направљене тако да ће задовољити апетите јавности за реакцијом. У том смислу, предлаже се да се кризни штабови некада суздрже од дјеловања, односно не дјелују, што може бити корисније на дуги рок. 

- Кризни штабови се морају суздржати од ригорозних мјера којим се блокира привреда или конкретни рад одређеног предузећа. Морају се чим прије утврдити датуми када ће се привреда вратити у нормално стање, јер сваки дан чекања подразумијева на милионе КМ штете. Ово свакако не смије бити на штету јавног здравља и борбе против Цовид-19 вируса.

- Доносиоци одлука не требају доприносити какофонији у јавној комуникацији. Потребно је централизирати изворе информисања, с доношењем јасних и недвосмислених мјера које ће давати резултате које је могуће антиципирати од стране привреде.

- Не смију се дуже од пар седмица замрзавати или контролисати цијене, јер ће то водити до нестасташице и појаве црног тржишта. Због кризе, цијене ће природно расти, нарочито производа који зависе од глобалних ланаца снабдијевања. Ако власти одлуче доносити мјере ограничења, онда исте не треба да се односе на цијене, већ марже. 

- При доношењу мјера подршке, не треба из наведених искључивати компаније које су отпуштале раднике/це у периоду кризе. Можда је управо наведено привременог карактера или услов опстанка компаније. С циљем задржавања запослености, требају се мотивисати компаније да врате запосленике назад (у року од три мјесеца колико траје период минималне новчане подршке завода за запошљавање).

На крају, не треба занемарити чињеницу да ће се након кризе врло брзо заборавити иста. Због тога владе требају да осигурају текућа средства с циљем континуиране заштите предузећа и радника/ца, као и унапређење здравственог система.

(БН/Агенције)