Пријетња економији Србије због Италије и Њемачке

Подаци о извозу можда највише говоре о повезаности наше привреде са овим земљама, па тако и опасности коју носи криза код њих. Извоз робе из Србије у Немачку је прошле године повећан за 184 милиона евра, те је достигао 1,7 милијарди евра. Италија је, са 1,4 милијарди евра вредности извоза до новембра 2019. године, друго најзначајније извозно тржиште. 

 

Највећа европска економија готово је заустављена услед карантина који је на снази од средине марта. Немачка централна банка је објавила да је привреда те земље у дубокој рецесији и да опоравак вероватно неће бити брз, будући да би многа ограничења уведена због вируса могла да остану на снази дужи период. Подаци за прво тромесечје већ су озбиљно погођени, али други квартал ће бити још гори, предвиђају у Бундесбанци, истичући значајно смањење аутомобилске производње и оштар пад личне потрошње.

Међународни монетарни фонд (ММФ) за ову годину предвиђа пад немачке привреде за 7,5 одсто. Процене института крећу се у широком распону, а већином предвиђају дубљу рецесију од оне у 2009, када је привреда пала више од пет процената. 

Многи аналитичари страхују да је Италија пред банкротом. И пре пандемије фискално је ова земља стајала поприлично лоше. Крајем прошле године њен дуг је досегао 136 одсто БДП. С обзиром на то да ће према проценама ММФ-а, које се чине поприлично оптимистичне, италијански БДП пасти око 10 одсто, то значи да би обим дуга Италије према БДП-у већ у овој години могао ићи према 180 одсто. То је ниво дуга која је за земљу попут Италије неодржив.

Италија би могла да избегне банкрот уз огромну помоћ ЕУ или других међународних институција, али, с обзиром на величину италијанске економије, и растуће фискалне проблеме других чланица ЕУ, није сигурно да ће фискални капацитети бити довољни за спас.

Економска активност Србије је под снажним утицајем свега шта се дешава у еврозони, те је јасно да криза у овим земљама, пре свега Немачкој и Италији, представља јасну претњу и по Србију.

Како је рекао председник Савеза економиста Србије Александар Влаховић, када је "добро у ЕУ, добро је и у Србији", али када бруто национални проценат падне у Еврозони за један проценат, код нас се по аутоматизму пад прелива за 0,8 процената.

"Иако је наша привреда ситна у односу на светску, доста је укључена у светску, јер ми нисмо самодовољни скоро ни у једној ствари, а не можемо проценити када ће се те земље опоравити. Много је дуже време изласка из кризе него уласка, а не знамо ни када ће се здравствена криза завршити", изјавио је професор на Економском факултету у Београду, Љубодраг Савић, говорећи о изласку Србије из корона-кризе.

(Блиц)