Prijetnja ekonomiji Srbije zbog Italije i Njemačke

Podaci o izvozu možda najviše govore o povezanosti naše privrede sa ovim zemljama, pa tako i opasnosti koju nosi kriza kod njih. Izvoz robe iz Srbije u Nemačku je prošle godine povećan za 184 miliona evra, te je dostigao 1,7 milijardi evra. Italija je, sa 1,4 milijardi evra vrednosti izvoza do novembra 2019. godine, drugo najznačajnije izvozno tržište. 

 

Najveća evropska ekonomija gotovo je zaustavljena usled karantina koji je na snazi od sredine marta. Nemačka centralna banka je objavila da je privreda te zemlje u dubokoj recesiji i da oporavak verovatno neće biti brz, budući da bi mnoga ograničenja uvedena zbog virusa mogla da ostanu na snazi duži period. Podaci za prvo tromesečje već su ozbiljno pogođeni, ali drugi kvartal će biti još gori, predviđaju u Bundesbanci, ističući značajno smanjenje automobilske proizvodnje i oštar pad lične potrošnje.

Međunarodni monetarni fond (MMF) za ovu godinu predviđa pad nemačke privrede za 7,5 odsto. Procene instituta kreću se u širokom rasponu, a većinom predviđaju dublju recesiju od one u 2009, kada je privreda pala više od pet procenata. 

Mnogi analitičari strahuju da je Italija pred bankrotom. I pre pandemije fiskalno je ova zemlja stajala poprilično loše. Krajem prošle godine njen dug je dosegao 136 odsto BDP. S obzirom na to da će prema procenama MMF-a, koje se čine poprilično optimistične, italijanski BDP pasti oko 10 odsto, to znači da bi obim duga Italije prema BDP-u već u ovoj godini mogao ići prema 180 odsto. To je nivo duga koja je za zemlju poput Italije neodrživ.

Italija bi mogla da izbegne bankrot uz ogromnu pomoć EU ili drugih međunarodnih institucija, ali, s obzirom na veličinu italijanske ekonomije, i rastuće fiskalne probleme drugih članica EU, nije sigurno da će fiskalni kapaciteti biti dovoljni za spas.

Ekonomska aktivnost Srbije je pod snažnim uticajem svega šta se dešava u evrozoni, te je jasno da kriza u ovim zemljama, pre svega Nemačkoj i Italiji, predstavlja jasnu pretnju i po Srbiju.

Kako je rekao predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović, kada je "dobro u EU, dobro je i u Srbiji", ali kada bruto nacionalni procenat padne u Evrozoni za jedan procenat, kod nas se po automatizmu pad preliva za 0,8 procenata.

"Iako je naša privreda sitna u odnosu na svetsku, dosta je uključena u svetsku, jer mi nismo samodovoljni skoro ni u jednoj stvari, a ne možemo proceniti kada će se te zemlje oporaviti. Mnogo je duže vreme izlaska iz krize nego ulaska, a ne znamo ni kada će se zdravstvena kriza završiti", izjavio je profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, Ljubodrag Savić, govoreći o izlasku Srbije iz korona-krize.

(Blic)