Ко ће и како плаћати опоравак Српске од "вируса корона"?

Предсједница Републике Српске, на приједлог Владе, донијела је уредбу о оснивању Фонда солидарности за обнову Републике Српске, а овај документ већ је објављен у службеном гласнику 15. априла.

Надлежност Фонда је управљање и располагање намјенским средствима за обнову Републике Српске као и успостављање и вођење Јединственог регистра штета.

Фонд солидарности је правни сљедник Фонда за обнову Републике Српске који је основан 2014. године након катастрофалих поплава које су тада погодиле БиХ.

Управни одбор који управља Фондом има 11 чланова, а на челу му је пресједник Владе.

Према овој уредби, средства за обнову Републике Српске прикупљаће се из више извора, а између осталог и од “посебног доприноса за солидарност”.

Одузимање од примања 

Осим тога, фонд ће се пунити и из пореских прихода који се у ту намјену плаћају по посебним законима, домаћих и иностраних донација, буџетских средстава Републике Српске у која су укључени и инострани зајмови и/или кредити, буџетских средстава јединица локалне самоуправе, средстава остварених продајом имовине стечене извршењем кривичног дјела, те других средстава.

Када је ријеч о “доприносу за солидарност”, у Одлуци није наведено ко ће га плаћати и у којем износу, и то ће очито бити посебно дефинисано.

Овај допринос је већ постојао у Републици Српској од 2014. до 2017. а уведен је након катастрофалних поплава.

У почетку је износио три подсто од нето личних примања физичких лица, а по пола су га плаћали радник и послодавац. Пензионери су плаћали од једне до пет марака у зависности од висине пензије.

Тврдили да имају довољно новца 

Иначе, члан Предсједништва БиХ Милорад Додик рекао је крајем прошлог мјесеца да очекује да ће Фонд солидарности имати минимални буџет од 500 милиона КМ.

У овај фонд је, између осталог, требало бити прикупљено 300 милиона КМ од продаје обвезница Републике Српске, али је на аукцији 13. и 14. априла прикупљено тек око 137 милиона КМ, о чему је БизнисИнфо већ писао.

Из Владе Републике Српске тада су рекли да имају довољно новца и да су “направили споразум” с банакама да не купују обвезнице, иако је заправо јасно да је Република Српска изгубила повјерење банкарског сектора да ће моћи сервисирати свој дуг.

(Бизнисинфо)