„Постали смо опчињени короном, све је корона: - Људи морају имати приступ лијечењу, јер умиру и од мноштва других болести“

Не смијемо ни у једном тренутку заборавити да људи могу обољети од низа других здравствених проблема због којих у суштини и умиру. Ми те људе морамо примити. Успостављање дијагнозе телефоном не смијемо дозволити, то никога не штити.

Члан Главног одбора Струковног синдиката доктора медицине РС Горан Бјековић у разговору за Буку каже да му је ситуација доста шаролика, када је у питању борба против пандемије вируса корона.

"У почетку се прилично опуштено ишло без заштитне опреме, без јасних протокола, а примарна медицинска заштита и породична медицина, које су филтер када је ријеч о случајевима заразе корона вирусом, били су, а и сада су први на удару, без адекватне заштите. И данас они нису претјерано заштићени, имају само маске и рукавице, нисам никога видио са визиром. Скафандере и сличну заштитну опрему имају само људи који раде са особама зараженим корона вирусом и они су тзв. ебола скафандери и у њима је прилично отежан рад", додаје Бјековић.

Према његовим ријечима, било је доста среће, јер да нас је, како каже, ебола захватила, то би десетковало све, али на нашу срећу корона опрашта грешке, а у овом времену се показало и како су поједине установе успјеле самоорганизацијом надвладати ситуацију.

"Навешћу примјер Градишке, гдје су се доктори доста добро самоорганизовали, заједно са техничарима, јер су знали да чувајући себе и једни друге чувају и народ. Та упутства нису дошла од руководства, дошла су спонтано од медицинских радника", казао је он и додао:

- Не заборавите, такође, да је у свему и додатно отежавајућа околност то што на челу низа здравствених установа сједе људе који се не баве медицином. Ево примјер Рибника, гдје имамо два смртна случаја и доктора који је једва преживио. Знате ли да пољопривредни инжењер води Дом здравља и он сигурно мало тога зна о здравству".

Он наглашава да генерално, гдје год није било приступа струке и добре организације, имали смо проблем.

"Али морам истаћи да смо имали доста среће са министром Шеранићем, који је добро урадио дио посла у његовом домену, он је давао и низ смјерница болници Зворник, које нису испоштоване, па нам се то обило о главу у једном моменту", казао је Бјековић, који је хирург у зворничкој болници.

Подсјетио је да је болница била потпуно отворена, да је улазио ко је хтио, па је примљен пацијент са короном који је лежао на интерном одјељењу.

"На сву срећу, није се десило ништа спектакуларно, осим што нам тренутно не ради интерно одјељење, а да се правовремено дјеловало по упутствима, то се, увјерен сам, не би десило", рекао је Бјековић.

Он сматра да смо сада постали опчињени короном, све је корона.

"Људи који су сада умрли и у Италији и у Шпанији, требамо се мало запитати од чега су умрли, да ли су вршене обдукције, јер једини сигуран начин да се то тврди јесте обдукција, а она се, колико видим, не ради у  Сарајеву и патолози у Сарајеву су апсолутно у праву што су због недостатка заштитне опреме одбили да раде обдукције и страшно је што им један министар безбједности говори да су дезертери  и кукавице, а да им није обезбијеђена заштитна опрема", казао је Бјековић.

Осврћући се на смрт колеге Пађагића из Сарајева, Бјековић каже није за његову смрт криво здравство, већ систем здравства.

"Није се смјело догодити да човјек који је болестан не буде прегледан. Јер не смијемо ни у једном тренутку заборавити да људи могу обољети од низа других здравствених проблема због којих у суштини људи и умиру. Ми те људе морамо примити".

Бјековић каже да успостављање дијагнозе телефоном не смијемо дозволити, то никога не штити.

"Ми ни у једном тренутку не смијемо заборавити да су људи умирали, да и даље умиру и да ће умирати  од мноштва болести. Имам осјећај да тек са појавом овог вируса људи почињу бити свјесни да се умире у болницама. Само 300 000 људи годишње умре од грипа.

Нико поводом тога ништа посебно не предузима, да не причам о епидемији болести  – трауматизма, срчаних болести, карцином, нико не прича о дјеци на онкологији у Бањалуци, да виде колико их тамо лежи, од тога памет стаје.

Зато сваки пацијент, уколико осјећа тегобе, мора бити прегледан, није све корона", упозорава Бјековић.

Он је у разговору за Буку, коментарисао и почетак исплате 1.000 КМ свим здравственим радницима,

Бјековић каже да му и даље нису познати критерији по којима се одређује ко ће добити ту једнократну помоћ.

- Став Струковног сндиката доктора медицине је јасан- ако се заиста жели помоћи здравственим радницима, треба усвојити Закон о платама, чиме ће бити ријешени сви проблеми са здравственим радницима. Ми смо тиме поручили шта је рјешење на којем већ годинама инсистирамо. Питање је и по којим критеријима ће се одредити ко треба да добије ову помоћ, те ко ће уопште одређивати ко је шта радио, колико је радио и када", каже Бјековић.

Он износи и свој лични примјер:

- Ево, ја сам, примјерице, радио сваки дан, али се то водило као нерађени дани (компензација) и тада нисам требао бити на послу, а јесам. Сада не знам да ли ћу добити тих 1.000 КМ. Како ће одредити то, поготову ако одреде да ја тај новац не добијем, а добије, рецимо, административац који је радио.  Стога смо се и огласили саопштењем да буде јасан наш став, али нисмо хтјели дизати неке тензије, јер врло добро знамо колико једној спремачици значи добити 1.000 КМ.  

Наводи да Закон о раду који имамо говори да људи који су изложени заразним материјалима имају стимулацију на плату.

"То каже закон, а не ја. Самим тим, микробиолози, патолози,  медицински радници који су изложени зрачењу, и други низ ствари које су побројане, имају проценат на плату. Ми то нисмо добили никада у задњих 10 година, поручио је Бјековић.

(БН)