Шаровић упозорава: Неко се игра судбином домаћих фармера

Босна и Херцеговина сваке године увезе велике количине јефтиног говеђег меса из земаља Европске уније захваљујући, прије свега, претходно лоше испреговараном Споразуму о стабилизацији и придруживању, по коме хиљаде тона меса може да се увезе без царине.

Босна и Херцеговина 17.03.2020 | 07:29

Пише Мирко Шаровић

Да сточарство као важан пољопривредни сектор у земљи не би у потпуности пропао због огромне конкуренције из ЕУ, прије неколико година договорили смо изузетно повољан аранжман за извоз свјежег искоштеног меса у Турску, у количинама које су од 2015. године до данас, на годишњем нивоу, варирале од 5.000 до 10.000 тона.

Имајући у виду број сточарских фарми и њихов потенцијал, у току једне године, турском тржишту можемо понудити до 8.000 тона говеђег, односно јунећег меса. Ако би се аранжман стабилизовао и био предвидив на дуже стазе, та количина би се и рапидно повећавала, што би унаприједило и одржало ову важну грану наше пољопривреде.

Но, како ствари сада стоје – извоз меса у Турску тренутно иде у лошем правцу. Стотине људи, предузећа и огроман новац домаћих произвођача уложен у тов јунади могао би бити изгубљен због тренутно лоше организације посла око извоза меса у Турску, од стране актуелног Савјета министара БиХ и увођења у посао компанија које нису одговориле задатку. Претходних година, извоз јунећег меса у Турску припреман је дуго и стрпљиво. У свом министарском мандату, са мојим сарадницима, уложио сам огроман труд да домаћим произвођачима отворимо врата овог великог и значајног тржишта, упркос чињеници да Турска има довољне количина меса на свом тржишту.

Извоз значајних тона искоштеног јунећег меса побољшао је спољнотрговински биланс земље и размјену са Турском, али и довео до нових улагања и повећања сточног фонда оба ентитета.

Важно је подсјетити да је потписивањем новог Споразума о слободној трговини са Турском 2018. обезбијеђен извоз чак 15.000 тона различитих врста свјежег меса, што је била једна нова и велика шанса за наше мале узгајиваче, али и велике фармере и месну индустрију уопште. Нажалост, како сада стоје ствари, велико је питање хоће ли се у 2020. извести иједна хиљада тона меса.

Нови сазив Савјета министара БиХ и ресорно министарство нису се најбоље снашли у организацији и имплементацији аранжмана са Турском. Поред проблематичних компанија које су увели у посао, постоје и сумње које треба до краја расвијетлити –  да се врши увоз живих говеда из неких сусједних земаља, а месо од њих покушава прослиједити у Турску као домаће!

О овим сумњама треба провести детаљну истрагу јер су домаћи фармери, због хиљада грла непродате стоке, доведени у очајно тешку ситуацију.

Сматрам да је било крајње неодговорно и опасно у овај посао уводити компаније које су због сумња у малверзације и слање у Турску здравствено неисправног меса већ биле предмет истрага и скидања са листе извозника. Посебно забрињавајуће је да је, уз драстичан пад извоза меса у Турску, истовремено повећан увоз меса у БиХ. Као посљедицу имамо велики застој у откупу живе стоке од домаћих фармера, што их доводи у веома лош економски положај. Домаћи произвођачи плаћају цијену лоше политике и профитерских интереса.

Чињенице говоре да је у 2015. односно у првој години мандата прошлог сазива Савјета министара извоз меса из БиХ повећан за 70 одсто. Данас су сви економски параметри земље у сталном паду.

Приоритет извоза треба и мора да буде извоз меса домаћих фарми, јер успјешније пословање и развој наших фирми управо је и био смисао склапања аранжмана са Турском.

И зато нико нема право да, искључиво због властитог интереса, прави непоправљиву штету привредницима БиХ.

(Српскаинфо) 

(Фото: Синиша Пашалић/РАС Србија)