Писмо академика Републике Српске у вези Среберенице

Академска заједница Републике Српске изразила је забинутост најавом да се у Парламентарној скупштини БиХ наметне закон о забрани негирања геноцида у Сребреници.

Република Српска 12.03.2020 | 15:27

Сматрају да уколико до тога дође, било каква прича о евентуалном миру и суживоту пада у воду, јер ће један народ увијек пратити обиљежје геноцидног, што у случају Сребренице не би смјело да се догоди.

Због тога, десетине имена из академске, научне и интелектуалне заједнице указали су у отвореном писму домаћој и свјетској јавности на штетност доношења једног оваквог закона.

Закон о забрани негирања геноцида у Сребреници, о коме се прича у посљедње вријеме, и његово евентуално доношење, обесмислиће сваки наредни покушај истраживања о томе шта се то догодило у Сребреници 1995. године, поручују академски и научни радници из Републике Српске који се баве овим питањем. Кажу да се писмом не негира ниједан злочин који се догодио у периоду 1992-1995 година, али да оно што се догодило у Сребреници није геноцид.

„Ми смо устали против тога да се да етикета цијелом српском народу за злочине појединаца. Појединци из српског народа су одговарали. Има више стотина људи који су кажњени за ону што су учинили у Сребреници и на другим мјестима“, каже Слободан Наградић.

Представници Академске заједнице сагласни су и да је Хашки трибунал у случају Сребренице злоупотребио Конвенцију УН о спречавању и кажњавању злочина из 1948. године, сужавајући дефиницију геноцида на локални ниво, а што је касније преузео и Међународни суд правде у пресуди „БИХ против Србије“.

У писму се наводи да до сада није предочен ниједан документ који би потврдио геноцидну намјеру за уништавање Бошњака као групе.

„Судске пресуде саме по себи не пишу историју. Оне су важан чинилац у разумијевању историје, али не пишу историју. Ако би неко питао да збивања у Сребреници нису геноцид, шта онда јесу? Онда ја као појединац можда могу да дам неко своје мишљење па да кажем да то заиста јесте био ратни злочин, да јесте било масовно убиство, али шта није било, онако како ми то можемо да видимо и прочитамо, није био геноцид према ономе како је геноцид дефинисан“, каже историчар Жељко Вујадиновић.

Научници који се овим питањем баве и по десет и више година кажу како све упућује на то да се ради о смишљеном пројекту, јер су оптужнице за геноцид подизане прије извођења било каквих доказа, а да су чињенице током самог процеса или прикриване или занемариване. 

„Неко осјећа потребним да забрани негирање, што је суд пресудио. Можете мислити колико вриједи та истина ако је њу потребно штитити законом.“, додаје професор Бранко Докић.

Дугогодишњи академски и научни радници подвлаче да се овим писмом међународним организацијама, не обраћају испред институција Републике Српске, већ искључиво као појединци који страхују да ће поменути закон угрозити било какву сарадњу и сам положај народа у БиХ, а српском народу, нанијети несразмјерну штету.

БН ТВ