Аустријанац је лобирао за отимање земљишта у БЛ

Донедавни аустријски амбасадор у БиХ Мартин Памер вршио је притисак на градске власти како би их приволио да се одрекну неколико десетина милиона КМ вриједног земљишта на мјесту Старе аутобуске станице, сазнаје Српскаинфо.

Вијести 24.02.2020 | 22:13

Након што је градоначелник Бањалуке Игор Радојичић, послије пресуде Уставног суда БиХ, изашао у јавност са тврдњом да су за овај случај лобирале „и неке стране дипломате и да не може да гарантује да сличан притисак нису трпиле и судије“, Српскаинфо сазнаје да се ради о амбасадру Памеру,

Према тврдњама наших извора, Памер је, у друштву са Златком Бендером, предсједником Аустријско-српског пријатељства, прекршио све норме дипломатског понашања кад је, на превару, на састанак с Радојичићем покушао да уведе представнике фирме „Беwо Реал Естате“, који су, заједно с „Аутопревозом“, тужили Град због земљишта старе аутобуске станице.

– Памер је на састанку потенцирао ову тему, правдајући се да он као амбасадор има дужност да штити аустријске интересе. Био је изразито неугодан и готово ултимативно тражио да се Бањалука одрекне тог земљишта. Међутим, прави скандал је избио кад је, на пола састанка, затражио да у салу уђу и представници ове фирме, које је буквално довео пред Радојичићеву канцеларију, а да у припреми састанка није била ни ријеч о томе да доводи неке људе!

Радојичић им је, међутим, забранио да уђу и амбасадора опоменуо да је такво понашање и његово залагање за интересе те фирме потпуно непремјерено за једног дипломату – твде наши саговорници.

– Гдје је гаранција да исто није радио у Сарајеву, он или други странци? Да су нису директно мијешали у судство, у актвне поступке… Да ли су то радили према судијама Уставног суда ако су то покушали урадити према Граду? Мимо свих дипломатских протокола и норми мијешати се у судске поступке земље у којој се налазите. И сада испословати једну овакву пресуду – рекао је Радојичић.

Подсјетимо, Радојичић је у петак, у реакцији на пресуду Уставног суда, открио да је био изложен бројним притисцима због случаја. Он је, не откривајући о коме се ради, прецизирао да му је „прије двије године један високи дипломата покушао на састанак без договора и ненајављено увести управо људе са којима су у спору да лобира за њих у току трајања судског спора града против њих“.

Сспорно земљиште површине преко 22 дунума 1968. године од “Жељезница Југославије” купио је бањалучки “Аутопревоз”, и то за потребе изградње аутобуске станице.

Према уговору између Града Бањалука и “Аутопревоза” из 1979. године, Град је тој фирми, у замјену за стару аутобуску станицу у центру, дао земљиште у Лазареву, на којој се данас налази нова аутобуска станица, а „Аутопревоз“ се, уз додатну новчану накнаду, одрекао парцеле у центру.

На мистериозан начин, међутим, извршен је упис власништва на обје локације у корист „Аутопревоза“, који је касније приватизован. Занимљиво је да у Бањалуци уопште нема оригинала документа, односно уговора, који је нестао из архиве Завода за изградњу.

Спор “Аутопревоза” и Града око атрактивног земљишта траје вше од 16 година.

На земљишту у центру града још 1891. године Аустроугарска је изградила жељезничку станицу, у којој је данас смјештен Музеј савремене уметности РС.

(БН/Српскаинфо)