Чека ли БиХ с прољећа нови талас миграната?

Да ли ће се у БиХ заиста с прољећа сручити 100.000 миграната са истока или ће границе на Дрини и Сави обезбјеђивати Фронтекс? За сада је извјесно једино да се хиљаде људи, заглављених између очаја и наде, смрзава на улицама градова у БиХ.

Босна и Херцеговина 23.02.2020 | 21:50

Како се ближи прољеће, из Брисела стижу сигнали да ЕУ све чвршће затвара врата за мигранте са истока. Ипак, око 6.000 до 8.000 људи, колико их, према процјенама тренутно борави у БиХ, већ планира нове походе ка хрватској граници.

Политичари се, у међувремену, утркују у давању бомбастичних изјава, покушавајући да још понешто ушићаре на људској муци и једном од највећих егзодуса у модерној историји.

Министар безбједности БиХ Фахрудин Радончић препада јавност причом о 100.000 миграната, који ето, у Грчкој само чекају да бану у БиХ. Истовремено хрватски премијер Андреј Пленковић прве дане председавања Европском унијом искористио је да позове у помоћ Фронтекс.

– Нагласак стављамо на сарадњу с нама сусједним земљама. Фронтекс треба да ојача прву спољну границу ЕУ, у Бугарској и Грчкој, па онда и границе земаља које су између Хрватске, Бугарске и Грчке како би се на тај начин спријечио мигрантски притисак – рекао је Пленковић на самиту ЕУ у Салцбургу.

И Радончић је “упозорио европске пријатеље” да морају помоћи БиХ која нема довољно дронова и термовизијских камера, а ни граничних полицајаца, нити новца да у Граничној полицији запосли нове људе.

Он је подсјетио да Гранична полиција БиХ већ дуго има велики проблем са мањком полицајаца. По његовим ријечима, ГП недостаје најмање 1.200 људи, јер према садашњој ситуацији један полицајац би требало да надгледа чак 25 километара границе, што је немогуће.

Независна истраживачица и активисткиња Горана Млинаревић, која већ мјесецима помаже људима у покрету да преживе и заштите своја елементарна људска права, каже да је “јавни дискурс о миграцијама у БиХ крајње фашизиран”.

Она упозорава да не треба људе препадати апокалиптичним најавама о “таласима”, “најезди” и стотинама хиљада “опасних миграната”, јер се овог прољећа неће догодити ништа епохално.

– Још 2015. године било је јасно шта ће се дешавати у БиХ, али ево и данас, већ трећу годину, ми волонтери спасавамо мигранте од глади и смрзавања, чекајући да се систем снађе. Али систем не ради, ни у чему па ни у овом аспекту – поручује Млинаревићева.

Она је увјерена да би многи мигранти који су побјегли не само од ратова, него и од тортуре, прогона, елементарних непогода, климатских промјена, епидемија и глади, радо остали у БиХ, али да држава чини све да их у томе спријечи.

Највећи је проблем недостатак новца за запошљавање нових људи, па је министар Фахрудин Радончић затражио и помоћ локалних заједница.

Градоначелник Бањалуке Игор Радојичић каже да је “зачуђен” Радончићевом изјавом.

– Бањалука, наравно, нема предвиђена средства за такву намјену, нити их уопште може планирали. Необична је то, да не кажем ненормална ситуација, али ово је, иначе, чудна земља – прокоментарисао је Радојичић.

– Институције у БиХ констатно крше закон о азилу. Међу избјеглицама и мигрантима има људи који желе да остану у БиХ, али наша држава од 2018. године ради све да им то онемогући. Знам неке од њих који су чекали по годину, годину и по да им се ријеши статус у БиХ, али нису дочекали, па су отишли даље – тврди Горана Млинаревић.

Додаје да институције ЕУ све то мирно посматрају и шаљу новац за кампове, којим “купују себи мирну савјест”.

– Кампова је премало и могло би се о њима што-шта рећи, а ни тај новац, који међународна заједница шаље, не иде директно људима у покрету, него каријеристима који “управљају процесима” – каже Млинаревићева.

(Српскаинфо)