Желе да Уставни суд преузме улогу представника ЕУ

Предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић оцијенила је да предстоји дуга, а вјероватно и исцрпљујућа борба, али да се БиХ мора довести у ред и претворити у правну државу.

Република Српска 23.02.2020 | 13:29

Цвијановићева је за Радио Београд рекла да чак и из ЕУ имају лицемјеран став да БиХ са овим нивоом међународне супервизије и са страним судијама не може да буде легитимна, да се креће ка ЕУ и постане чланица.

Она је нагласила да стране судије у Уставном суду БиХ дефинитивно умањују легитимитет и суверенитет саме БиХ.

На питање шта ће се десити након рока од 60 дана, када представници Српске у заједничким органима треба да поднесу извјештај о закључцима парламента Српске о Уставном суду БиХ, Цвијановићева је рекла да ће, ако не буде донесен закон о престанку мандата страним судијама у том суду, бити донесен одређен други сет корака и мјера, о чему сада не може да говори.

– Вратићемо се у Скупштину да извјестимо, а већ сада знамо неке могуће ствари о којима ћемо извјестити. Имате бошњачке политичаре који кажу да неће извршавати дејтонске обавезе и то не наилази на било какву осуду – напоменула је она.

Цвијановићева је подсјетила на покушаје да се укине идентитет Српске, а сад се развлашћује и одузима имовина, односно прешло се на практични терен који дубоко задире у имовинска питања и служи за развлашћивање.

– На то се мора реаговати политичким и правним средствима, што Српска и ради. И ту нема ничега рушилачког и авантуристичког. Имате право да у име грађана кажете да се нађу рјешења, ако нису у складу с Уставом. Ако желимо да живимо у држави реда, а не нереда, онда морамо имати правну сигурност, а не можемо ако институције не раде свој посао у складу са Уставом – оцијенила је предсједница РС.

Иако Уставни суд треба да буде највише мјесто гдје се штити уставност, Цвијановићева је открила да је није изненадила одлука да прекњижи пољопривредно земљиште Републике Српске на ниво БиХ, јер већ годинама доносе одлуке усмјерене против интереса Српске, које су супротне Дејтону и Уставу.

– Ми нисмо нимало наивни и препознали смо што се дешава са Уставним судом, да он почиње не само да личи, него и да бива оно што је у прошлости био високи представник – рекла је Цвијановићева и оцијенила да је Уставни суд изашао из свог мандата када је рекао да се имовинска питања регулишу искључиво на нивоу БиХ.

Реформа правосуђа

Она је оцијенила да Бошњацима не одговара реформа правосуђа, јер би се онда уклонили сви наметнути неприродни и вјештачки механизми попут високог представника или страних судија у Уставном суду, који раде њихов политички посао.

– Покушавају да нам сузе простор за критику и кажу да су то дејтонске категорије. Јесу, али нико није дао право ни Уставном суду БиХ, ни високом представнику да крше Дејтон и дејтонски устав – истакла је Цвијановићева.

Она је подсјетила да Парламентарна скупштина БиХ може ући у процедуру да стране судије замијени домаћим, али да се то никада није десило, јер су чували Уставни суд као оруђе да једног дана преузме улогу високог представника.

Бошњачке партије и Уставни суд, напоменула је Цвијановићева, заједно дјелују, а бошњачке партије су већ најавиле неке друге законе, те да се ништа више не дешава “са маскама и у рукавицама” већ постоје отворене политичке пријетње.

Апсурдне одлуке

Цвијановићева је нагласила да упорно говори да реформа правосуђа треба да буде спроведена на исправан, широк, праведан, конструктиван и задовољавајући начин, али да је погрешно што је међународни фактор и бошњачки политички елементи сматрају за отимање надлежности Српској и преношење на ниво БиХ.

Она је поновила да Република Српска жели професионално, политички независно правосуђе, али се, чим се то каже, одмах добије и одговор да се руши БиХ, те подсјетила на ситуације у којима се стране дипломате распитују за неке предмете у Тужилаштву, чак траже и њихово покретање.

Цвијановићева је подсјетила на потпуну сагласност највећих партија српског и хрватског народа да стране судије морају да оду и да ситуација није подношљива.

Предсједница Српске је указала на контрадикторне одлуке Уставног суда и апсурд да поступа другачије по истим апелацијама у вези са имовинско-правним питањима, те као примјер навела да је у случајевима апелација Алије Изетбеговића и Сулејмана Тихића донио одлуку да имовина припада ентитетима, као и одлуку да земљиште у дистрикту Брчко припада том дистрикту, а да се та иста ствар сада оспорава Републици Српској.

Политички алат

Она је напоменула да су Бошњаци најавили да неће подржати закон о Уставном суду БиХ, јер знају да су странци у том суду њихов политички алат, што више и не крију, као и да је застао разговор о линији разграничења између ентитета, јер Бошњаци кажу да о томе неће да разговарају.

– Они нису спремни за дијалог зато што су увијек били охрабривани да га не прихватају – оцијенила је Цвијановићева.

Она је додала да у томе види највећи дефицит који је Српској донио међународни фактор, а највише високи представник.

– Довољно сам дуго у политици да се сјећам времена када домаћи политичари постигну договор, а онда ОХР разваљује тај договор – подсјетила је Цвијановићева.

Пријетње санкцијама које је послије разговора са српским чланом Предсједништва БиХ Милорадом Додиком Републици Српској упутио амбасадор САД У БиХ Ерик Нелсон, Цвијановићева је назвала типском реакцијом, те појаснила како сви странци увијек понављају да се одлуке Уставног суда БиХ морају поштовати.

– Ми знамо да ће се поштовати такве одлуке у нормалној држави, гдје нормално правосуђе ради свој посао, гдје није под утицајем ниједне политичке, етничке групе, странаца, али ми овдје не говоримо о таквом правосуђу – упозорила је Цвијановићева.

Дејтон

Она је поручила да је за људе у Републици Српској најважнија њена дејтонска категорија са својим овлаштењима и надлежностима, која треба да живи политички, економски, социјални и други живот, што је и почетак и крај када је ријеч о Дејтону.

Цвијановићева је навела да је чињеница да су Република Српска и Федерација БиХ заједно направиле државу и да је Дејтон узео у обзир оно што је постојало.

– Република Српска је настала прије рата, 9. јануара 1992. године. Одмах након тога је добила свој Устав и функционисала ефективно прије ратних сукоба. Међутим, они покушавају да делегитимишу тај период. Сада кажу: “Има само Дејтон и нема ништа осим Дејтона”. Управо је то на линији обрачуна са обиљежјима Републике Српске. И заставу су хтјели да оспоре, па ето није успјело и Дан Републике Српске – 9. јануар – подсјетила је Цвијановићева.

Она је оцијенила да у БиХ постоји политичка и животна фрустрација два народа – српског и хрватског и сваки то испољава на свој начин, а да је став бошњачке политике да су супериорни.

Према њеним ријечима, то указује да је “држава много болесна” и да је мало тога остало од Дејтонског споразума.

"Српску обновиле њене институције"

Предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је да су Српску обновиле њене институције, а да су је у многим временима спасили домаћи инвеститори.

Цвијановићева је указала да се Република Српска с краја на крај спаја модерним саобраћајницама, као и да су у свим регијама изграђене нове болнице или су започете одређене активности.

Она је навела да су домаћи инвеститори у многим временима спасли Републику Српску, али њене институције су настојале да им олакшају посао и живот.

– Они су саставни дио овога што зовемо економски патриотизам или патриотски приступ Републици Српској. Према томе, они су мени довољно важни. Наравно да треба отварати врата и да је добро да имате стране инвестиције – рекла је Цвијановићева за Радио Београд.

На питање да ли ће политичка криза у БиХ успорити прилив страних инвестиција и економски се негативно одразити на Републику Српску, Цвијановићева је указала да стране инвестиције никада нису биле ствар којима се могла похвалити.

– Ако правите слику о једној држави да је нестабилна и слично, онда и не можете очекивати да долазе страни инвеститори. Друга ствар, ту је било и неке обмане – рекла је Цвијановићева.

(СРНА)