У застоју процес тражења несталих Срба

Процес тражења несталих Срба је у застоју – упозоравају из Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила. Према њиховом мишљењу кривица се огледа у раду Института за нестала лица БиХ због чега захтјевају његову реорганизацију.  

Република Српска 17.02.2020 | 22:42

Република Српска још увијек потражује око 1650 несталих бораца и цивила. У три спомен - костурнице налазе се посмртни остаци око 600 ексхумираних неидентификованих лица.

Поменуте бројке најбољи су показатељ да је дошло до застоја у процесу тражења несталих лица из РС – истичу  из Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила. Како истичу, до заспоја је дошло још 2008.године формирањем Института за нестала лица БиХ.

„Имамо два циља, први је да се тотално реконструише Институт, а уколико то не може онда да се иде на ентитетско тражење несталих као што је било прије 2008.године“- истиче предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Вељко Лазић.

Посљедице застоја највише осјете породице које траже своје најмилије.  Једна од њих је и Милка Кокот. Брат и отац убијени су у Сарајеву 1992. године, а од тада па до данас потрага за њиховим тијелима била је неуспјешна.  

„У 2019. години само 5 српских жртава у Миљевићима у костурници код нас у Сарајеву је идентификовано. Зар то није жалосно? Са друге стране, господин Машовић је рекао да сад припремају 200 нових жртава које иду за Сребреницу.

То вам све говори, ништа ја више не требам рећи колико су наше жртве минимализоване и колико њих брига за наше жртве“- појашњава предсједник Одбора породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Источног Сарајева Милка Кокот. 

Процес тражења несталих Срба не кочи само Институт за нестала лица БиХ. Незадовољство влада и када је ријеч о раду Тужилаштва, судства, Министарства за људска права, те међународних представника који би требало да уваже и српске жртве – сматра члан Савјетодавног одбора Института за нестала лица БиХ Марко Грабовац. 

„Ми ако пренесемо на Институт, Институт мора на Тужилаштво које треба одмах да реагује на то да би се покренула једна од одређених масовних гробница која је ексхумирана и зна се добро ко је извршилац тог злочина. Ми чекамо толике године, чак по 10, 15 година да би Тужилаштво покренуло тај поступак.

Значи одговорност је и на институцијама које раде на томе, а и онима који треба да покрену кривичне пријаве против извршиоца злочина над српским жртвама„ – наводи члан Савјетодавног одбора Института за нестала лица БиХ Марко Грабовац.

Да је неопходно извшити реформу управљачке структуре Института сматра и директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. Читавим процесом управља Међународна комисија за тражење несталих лица и све док се то не промијени - адекватни помаци се не могу очекивати – закључује Милорад Којић.

 

БН ТВ