Стварали Републику Српску, а сада тешко живе у њој

„Република Српска је највећа тековина српског народа у његовој новијој историји али њеним ставароцима и данас  власти треба да  посвете  више пажње, „ основна је порука са централне манифестације обиљежавања  216 годишњице Првог српског устанка и Дана Бораца Републике Срспке која је одржана у Добруну и Вишеграду.

Република Српска 14.02.2020 | 16:46

Након парастоса свим изгинулим српским јунацима и устаницима у манастиру добрунском положени су вијенци и цвијеће испред споменика Вожду Карађорђу, као и на споменик Браниоцима Републике Српске на градском тргу у Вишеграду.

„Овај датум ћемо обиљежавати да не заборавимо своје погинуле  а и да не заборавимо оне који су нас нападали од 1941.до 1945. Године и њихове потомке који су то чинили уу протеклом одбрамбено-отаџбинском рату, „ рекао је министар за рад и борачка питања Душко Милуновић.

Представник министарства за борачка питања Србије Ненад Берић је рекао да је ово значајан датум за Републику Српску и Србију и за један наод који се сад налази у двије државе.

„Нажалост и толико година послије рата нисмо задовољни запошњавањем демобилисаних бораца и овогодишњим повећањима накнада борачким категоријама а посебно што се ова популација често заборавља и кад власт „пригледа“ друге категорије грађана,“ рекао је предсјендик Борачке организације РС генерал Миломир Савичић

„Поготову је то било изражено на један начин врло непопуларан и непримјерен прошле године пред изборе. Тада су пензионери добијали једногкратну помоћ од 100 КМ а борце су изоставили поготову оне, а њих је око 10 хиљада а то су незапослени. И тих стотину конвертибилних марака би значило борцу да није заборављен", додао је Савчић.

Драго Глоговац, демобилисани борац каже да је та категорија тотално запостављена и заборављена.

„Посебно они који имају више од 50 година и нису стигги за пензије . Неки се запошљавају страначки  са партијским књижицама а власти су пуна уста борачких категорија“, додаје Глоговац.

У Спомен - соби палим борцима одбрамбено отаџбинског рата у Вишеграду, гдје је исписано више од 400 имена, дјечак Павле Марковић, коме су у рату погинули прадјед и два дједа, открио је слику патијарха Павла рад вишеградског сликара Ненада Деспића.

БН ТВ