Јавна предузећа од данас су у визиру Европе

У организацији ЕУ данас у Бијељини ће се одржати скуп на којем ће власти БиХ презентовати своје планове за реформу јавних предузећа у већинском државном власништву.

Босна и Херцеговина 11.02.2020 | 12:17

Како нам је речено, различити нивои власти ће представити и свој план за имплементацију социоекономске агенде за период 2020-2022. година, а предузећа у већинском државном власништву би требало да буду једна од тема.

Ендрју Џуел, стални резидентни представник Међународног монетарног фонда (ММФ) у БиХ, каже да њихова мисија у РС и Брчко дистрикту почиње ове седмице, а да приједлоге од стране локалних власти очекује на састанку у Бијељини.

“Реформа предузећа у државном власништву је једна од кључних реформи дефинисаних у агенди. Видјећемо шта ће нам презентовати”, рекао је Џуел.

На наше питање каква су генерално очекивања ЕУ кад је у питању реформа ових предузећа, у Делегацији ЕУ кажу да је унапређење управљања јавним предузећима једна од дуго очекиваних структурних реформи која ће, ако се проведе како треба, повећати потенцијал раста земље.

“Како би се повећала цјелокупна транспарентност јавног сектора, потребно је развити регистре јавних предузећа и учинити их доступним јавности. Реструктурисање јавних предузећа и стимулисање конкуренције из приватног сектора могло би резултирати побољшањем квалитета услуга које пружају, а у корист свих грађана”, рекла је Јамила Миловић Халиловић, портпаролка Делегације ЕУ.

Она истиче да су потребни даљи напори за рјешавање питања управљачке одговорности и јачање функционисања унутрашње контроле и унутрашње ревизије у цијелом јавном сектору и свим јавним предузећима на свим нивоима власти.

“У стратешким секторима као што су транспорт, енергија и телекомуникације, још превладава лоше управљање и често неефикасна јавна предузећа. Главне препреке за индустријску приватизацију су правна несигурност, корупција и неповољно пословно окружење”, нагласила је Миловић Халиловићева.

У аналитичком извјештају Европске комисије од прошлог љета указује се и на проблем субвенција јавним предузећима и неадекватно запошљавање у тај сектор. То, како истичу, отежава пословање осталим пословним субјектима и извор је корупције. Један од њихових приједлога је и регулисање питања државне помоћи.

“Иако су званични нивои државне помоћи ниски, значајан је утицај индиректне државне помоћи. Велики број јавних предузећа индиректно ужива корист од пореских олакшица, а посебно у области социјалних давања”, нагласили су они.

Такође, подсјећамо на обимну студију коју је ММФ урадио прошле године у БиХ, а у којој су констатовали да предузећа у већинском државном власништву у БиХ дугују 8,1 милијарду марака или 20 одсто бруто домаћег производа.

Франциско Пароди, тадашњи стални представник ММФ-а у БиХ, рекао је да је студија показала много изненађујућих података, попут, на примјер, чињенице да власти често нису ни знале чиме располажу, а пословне одлуке често нису одражавале реално стање и потребе у тим предузећима. Иако и ЕУ и ММФ једно од рјешења виде у приватизацији ових предузећа, и једни и други упозоравају да је то само једна од опција, те да је најважније наћи рјешење да предузећа послују позитивно и да нису оптерећење за пореске обвезнике.

Бранко Кецман, члан Удружења “Мисли добро” за питања економије, каже да је основно да власти дефинишу шта је циљ тих предузећа, односно да се постави систем по којем би државна предузећа била третирана на исти начин као што су и било која друга предузећа.

Истиче да у БиХ постоје примјери који доказују да је могуће не само реформисати државна предузећа, већ их учинити и профитабилним ако за то постоји довољно воље. Подсјетио је да је организација “Мисли добро” организовала више скупова на којима је било ријечи о реформама овог сектора, те да заговара увођење јединствене мјере успјешности предузећа кроз позитиван готовински ток.

“Када би се ове мјере усвојиле, веома би се лако могло провјерити стање у тим предузећима од стране независних ревизија и лако би се утврдило да ли јесте или није остварено оно што је било зацртано као план“, закључио је Кецман.

(Независне)