Режимско подметање опозицији је страх од буђења народа

Режимски медији не пропуштају ни најмању прилику да покушају дискредитовати и омаловажити опозиционе лидере у Српској, увалити их у неко блато и клопку, понизити и смањити углед код народа.

На мети режимских медија у последње вријеме веома често је Драшко Станивуковић, кога систематски покушавају сатанизовсти по налогу Игора Радојичића, јер је један од озбиљних кандидата и конкурената за градоначелника Бањалуке.

Тако је једна фотографија са скупа у Фочи послужила режимском АТВ-у, а потом њиховом побратимском Авазу и још неким медијима у Федерацији, да крену у нову хајку на Драшка.

Можда није обраћао пажњу, јер је велика гужва након сваког скупа и сликамо се са великим бројем људи, можда је био неопрезан али сигуран сам да није имао намјеру да било кога увриједи нити повриједи нечија осјећања.

Жао ми је што у гужви нисам био ближе Драшку да га упозорим шта смјерају, поучен режимском писању из Братунца, јер режимски пси и плаћеници само гледају са ким ћемо како да се сликамо, као да требамо тражити досије од људи који прођу да се фотографишу, како би осули ватру.

Свјестан сам да је Подриње посебно осјетљива регија са бурном прошлошћу, великим страдањима на свим странама, и у Првом, и Другом и последњем рату, и треба са пијатетом говорити о свим недужним жртвама, осудити сваки злочин, једнако жалити и „своје“ и недужне жртве, припаднике других народа.

Прије Драшка, исти момци прво су тражили да се фотографишу са мном, али сам то одбио, јер се видјело да су накнадно дошли, боље рећи „упали“ на трибину и упорно истицали заставу иако су их људи упозоравали да то не раде и не провоцирају.

Покушао сам им објаснити да је Други свјетски рат завршен прије 75 година, и да умјесто приче о четницима и партизанима треба расправљати о другим суштинским стварима, лоповима, мафији, отимачини, кулучењу а не правити инцидент како би се скренула пажња са кључних животних питања.

Народу је доста свега, много је већи проблем празан фрижидер и растјерана дјеца него замајавање лажним патриотизмом и заставама.

Упорно избјегавам да упадам у такве замке, да се бавим маргиналним питањима како би се са суштине и узрока проблема скренула пажња.

Пуно ће бити искушења, подметања, изазова и замки у које ћемо упасти, потпуно несвјесно и немамјерно, јер имамо посла са звијерима и остацима старе УДБЕ која је подметањима уништила животе многих породица.

Волио би да људи не очекују да будемо безгрешни и савршени, да само гледају хоћемо ли неко од нас направити неку хотимичну и ненамјерну грешку како би кренули у хајку и рекли „сви су они исти“ а ми смо два супротна пола по свему!

Драшко је млад, нема превише политичког искуства, не обраћа понекад пажњу на нека подметања и подлости, и не треба му све узимати за зло ако некад у жару борбе направи неку грешку, јер сви који радимо гријешимо, а са друге стране срамно је одмах правити  неки знак једнакости и годинама толерисати похару која опустоши све пред собом.

Колико јавност зна бити окрутна и брутална види се и на примјеру Вукоте Говедарице. Да је било поштеног бројања гласова данас би он био предсједник, сви би му се добили, дочекивали и тапшали по рамену.

Након крађе и „губитка“ на изборима многи су скочили да га осуде и нападну, па је тако и јуче, након његовог првог наступа и говора после Општих избора, годину и кусур дана, било пуно коментара као „шта ће Вукота, откуд он, сад се шлепа уз младе опозиционаре..“

Падао сам, био на дну одбачен од готово свих, и знам колико је важно дати руку и помоћи човјеку да се устане, а не скочити на њега, окривити за све и ударати у главу док је на поду.