Пољопривредно земљиште државно, а не ентитетско

Уставни суд Босне и Херцеговине утврдио је на дводневној сједници да је Уставу БиХ супротан члан 53. Закона о пољопривредном земљишту Републике Српске којим је прописано да предметно пољопривредно земљиште које је јавно добро, односно државно власништво, по сили закона постаје власништво и посјед Републике Српске, саопштено је из овог суда.

Босна и Херцеговина 08.02.2020 | 08:18

Одлучујући по захтјеву седам (бошњачких) делегата Вијећа народа Републике Српске за оцјену уставности овог члана Закона, Уставни суд је утврдио да је ријеч о искључивој надлежности БиХ у регулисању питања државне имовине.

Уставни суд је утврдио да је оспорена одредба противна члану И/1, члану ИИИ/3.б) и члану ИВ/4.е) Устава БиХ јер се ради о искључивој надлежности БиХ у регулисању питања државне имовине.

Спорни члан 53 Закона гласи:

“(1) Пољопривредно земљиште на територији РС уписано у јавним евиденцијама као општенародна имовина, без уписаног права кориштења, управљања или располагања, друштвена, односно државна својина са правом кориштења, управљања или располагања у корист предузећа која су била предмет приватизације или је уписано као посјед тих предузећа, ступањем на снагу овог закона, по сили закона, постаје својина и посјед РС.

2) Пољопривредно земљиште на територији РС уписано у јавним евиденцијама као општенародна имовина, без уписаног права кориштења, управљања или располагања, друштвена, односно државна својина са правом коришћења, управљања или располагања или као посјед бивших друштвено-правних лица са сједиштем ван територије РС, ступањем на снагу овог закона, по сили закона, постаје својина и посјед РС.

(3) Орган управе надлежан за вођење јавних евиденција о непокретностима уписује право својине и посједа на непокретностима из ст. 1. и 2. овог члана на захтјев Правобранилаштва Републике Српске.

(4) На непокретностима из ст. 1. и 2. овог члана за које не постоји власничка евиденција, а уписане су као посјед бивших друштвено-правних лица или су уписане у катастар као посјед физичких или правних лица без ваљаног правног основа, утврђује се право својине и посједа у корист РС.

(5) На захтјев Правобранилаштва Републике Српске, орган управе надлежан за имовинско-правне послове спроводи поступак и доноси рјешење о утврђивању права из става 4. овог члана”.

Уставни суд је, одлучујући о захтјеву седам (бошњачких) делегата Вијећа народа Републике Српске за оцјену уставности више чланова Закона о унутрашњој пловидби Републике Српске, утврдио да оспорене одредбе нису у складу са Уставом БиХ.

Према мишљењу Уставног суда, питања која се односе на пловидбу међудржавним и међународним ријекама, као и надлежност у вези са тим између државних и ентитетских органа, треба регулисати законом који ће бити донесен на нивоу БиХ јер су та питања, на основу наведених одредаба Устава БиХ, у искључивој надлежности БиХ.

(БН/Клиx)