Идемо на ПДВ повећање јер је то боље за грађане!?

Предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија изјавио је вечерас да ће у овој години бити усвојен закон о порезу на додатну вриједност (ПДВ) и то у форми која ће највише помоћи привреди.

Тегелтија је нагласио да управо привредници имају највећи број примједби на законско рјешење, те да ће о томе колика ће бити стопа ПДВ-а бити одлучено у заједничким разговорима са кључним актерима.

"Ништа није тешко нити неизводиво. Кључна ријеч на којој ћу инсистирати јесте да постигнемо консензус око свих питања. Оно што је мени изненађујуће јесте да постоји мали степен сагласности и спремности на дијалог око диференциране стопе и повећања ПДВ-а", рекао је Тегелтија за Федералну телевизију.

Предсједвајући Савјета минстара указао је да уколико се само изговори једна реченица у правцу повећања стопе ПДВ-а, разноразни економски аналитичари и медији реагују потпуно субјективно по том питању, не желећи да чују другу страну.

"Највећи проблем послове заједнице јесте везан за питање помјерање рока плаћања ПДВ-а. То се не може направити једнократно с обзиром на проблеме које би то створило буџетима на свим нивоима власти", појаснио је Тегелтија.

Предсједавајући Савјета министара сматра да је већим дијелом усаглашен начин на који ће се то питање ријешити.

Када је ријеч о висина стопе ПДВ-а, односно износу укупних средстава који треба да се прикупи по основу индиректних пореза, Тегелтија истиче да не постоји реална потреба за повећање стопе, али да и то питање треба "ставити на сто" уколико се жели разговарати о рјешењима.

Он је појаснио да је једна од могућности да буде уведена диференцирана стопа ПДВ-а, те да се држава одрекне дијела прихода за најважније производе попут основних животних намирница, дјечије хране, беби опреме.

"Али, морамо да знамо како ћемо надомјестити губитак дијела прихода. Оно што је за пословну заједницу врло важно, али и мене лично, јесте питање како створити претпоставке за повећање плата запослених у приватном сектору", рекао је Тегелтија.

Према његовим ријечима, постоји приједлог рјешења према којем би се смањила стопа доприноса за здравствено осигурање чиме би се смањила збирна стопа пореза и доприноса.

"Тај вишак прихода који су преостали би се преусмјерио директно на плате. Али морамо да знамо да се фондови социјалне сигурности не могу одрећи тог дијела прихода. То су све могућа рјешења, али када се усагласимо донијећемо коначну одлуку", напоменуо је Тегелтија.

Он је нагласио да се сасвим сигурно неће догодити повећање стопе ПДВ-а само да би буџети имали више средстава, појашњавајући да би до повећања могло доћи само у случају јасно дефинисне намјере употребе тих средстава.

"Присталица сам виђења пословне заједнице да је неопходно да се створи простор за повећање плата у привреди, јер мислим да је то један од основних услова да би се смањио одлазак грађана из БиХ. Свако друго питање ће бити ствар консензуса", додао је Тегелтија.

Говорећи о изградњи ауто-пута Сарајево-Београд, Тегелтија је истакао да БиХ касни на том пројекту, поготово у односу на Србију.

"Нисмо урадили све оно што смо могли у претходном временском периоду, а разлог је и што није био формиран Савјет министара", рекао је Тегелтија и додао да су предузети кораци везани за ратификацију споразума о изградњи тог ауто-пута, што су уједно и први кораци које је БиХ направила.

Према његовим ријечима, сада је много посла пред ентитетским министарствима саобраћаја, која прво треба да дефинишу трасу ауто-пута Сарајево-Београд, затим извођаче, те изворе финансирања.

"Уколико се опредијеле за модел који је изабрала Србија, онда би по мени то био врло ефикасан начин да се гради ауто-пут Сарајево-Београд. Он је започет са србијанске стране", нагласио је Тегелтија, те додао да је добро што се гради мост између БиХ и Србије, јер ће он убрзати саобраћај, а такође је потребан свима.

Када је ријеч о јучерашњем састанку са амбасадором Турске Халдуном Кочом, Тегелтија је поновио да односе ове двије земље карактерише јако добра сарадња, поготово у областима економског живота, те нагласио да постоји довољно простора како би се унаприједио, прије свега извоз из БиХ у Турску.

(Срна)