ИРБ под контролом регулатора због проневјера?

Инвестиционо-развојна банка (ИРБ) Републике Српске требала би коначно бити стављена под контролу регулатора како је то захтјевала Свјетска банка и Међународни монетарни фонд (ММФ). Влада РС се раније обавезала да ће до новембра 2016. године у циљу одржавања стабилности финансијског тржишта, предузети мјере како би се унаприједио рад ИРБ-а и увео надзор од стране Агенције за банкарство РС, али се то није догодило.

Република Српска 06.02.2020 | 20:05

Из опозиције нису оптимистични. 

Радна група за унапређење пословања ИРБ-а, која је формирана прије нешто мање од годину дана успјела је да се договори са Свјетском банком и ММФ-ом, на који начин ће Агенција за банкарство проводити надзор над ИРБ-ом.

Под надзор би требало да иду три ИРБ-ова фонда која се баве пласманима, између осталих то су Фонд за развој и запошљавање РС, те Фонд за развој источног дијела РС. Фонд за реституцију РС требао би да пређе у надлежност Друштва за управљање пензијским резервним фондом (ПРЕФ). Агенција не би надзирала Акцијски фонд и Фонд за управљање некретнинама. 

Економиста Зоран Павловић каже да је пракса показала да фондови који су у склопу банке искључиво послују као комерцијалне банке што је довело до одређених проблема у наплати.

„Свјетска банка и људи из ММФ-а сагледавши пословање ИРБ-а су видјели да ту има банкарског пословања, а да то није под контролом Агенције за банкарство и наравно да су инсистирали да се то доведе у неки ред. Јер на неки начин пословање тих Фондова који су се бавили банкарским позајмицама и кредитима је на неки начин могло да наруши интегритет финансијског тржишта РС“, сматра економиста Зоран Павловић.

Управо због уређења финансијског тржишта, процес стављања под надзор ИРБ-а, према Павловићу био је неминован, али и нужан.

Из Српске демократске странке увођење надзора над пословањем ИРБ-а тражено је још 2013. и 2014. године, када су на површину испливале вишемилионске проневјере, повезане са Бобар банком и Банком Српске. Тадашњи губици износили су преко 200 милиона марака.

Из СДС-а кажу да се о тим губицима никада није расправљало, па немају оптимизам да ће увођењем надзора ИРБ имати напредније пословање него у том периоду.

„Оно што имамо јесте захтјев на крају неке Свјетске банке, нажалост то није дошло изнутра, ради се о врло комплексном послу, то није само неко надзирање рада, већ укупна оцјена управљања ризицима, оцјена кредитног упослења, класификација кредита. Зато је потребно донијети измјене Закона о ИРБ и Закона о Агенцији за банкарство. То је једини прави начин да се то уради“, каже члан Одбора за финансије СДС-а Славиша Раковић.

Ни Јелена Тривић није сигурна у бољитак рада ИРБ-а, иако сматра да је укључивање надзора добар корак. Међутим, оно што је проблем, јесте чињеница да су на челу ових банака искључиво политички подобници.

„Нисам сигурна да ће ова техничка измјена стављања под регулацију ИРБ-а сама по себи значити и промјену начина пословања. Односно ИРБ треба да доприноси развоју РС, а она је до сада била практично средство за извлачење новца из РС у приватне џепове“ , каже члан Економског савјета ПДП и посланик ове странке у Народној скупштини РС, Јелена Тривић.

На чело ИРБ РС недавно је именован посланик СНСД-а у Народној скупштини РС Дражен Врховац. Он је на овој позицији наслиједио Снежану Вујнић, која је остала позната по милионским проневјерама у случају “Бобар банка”.

БН ТВ