Трезорски систем покушај да власт пребаци одговорност

Све јавне здравствене установе у Српској до 2023. године требало би да пређу на трезорски систем пословања. То је циљ који Влада РС намјерава реализовати спроводећи план Економских реформи од 2020-2022. године. Опозиција сматра да трезорски систем покушај да се одговорност власти пребаци на локалне заједнице.

Република Српска 03.02.2020 | 20:14

Прелазак јавних здравствених установа у Републици Српској на трезорски систем пословања прича је која траје већ неколико година, и која би како се чини, могла ускоро бити завршена. Из Министарства здравља Републике Српске кажу да је увођење трезора неизбјежан корак који ће, како тврде, помоћи здравственим установама, прије свега у смислу намјенске контроле утрошка средстава. 

„Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске опредијељено је да се уведе боља контрола и рационализација трошења средстава у здравственом систему с циљем да се првенствено пацијентима обезбиједи квалитетна и доступна здравствена заштита“, кажу из Министарства здравља и социјалне заштите РС.

Бивши министар здравља Слободан Станић наводи да је трезорски систем пословања оправдан из неколико разлога. Између осталог позитивно што ће у примарној здравственој заштити, директора установе постављати локална власт, која ће рјешавати и питања систематизације у здравственом систему тога мјеста. Ипак, трезорски систем направиће проблеме локалним заједницама, јер ће се дуговања здравствених установа пренијети на њихова леђа.

„Када се ставе на трезор домови здравља, око 120 милиона марака ранијих обавеза улази у буџете градова и општина, њихових оснивача, што је један аргумент, јер би се требале измирити обавезе па тек онда ставити на буџет и на трезор. Што се тиче болничког сектора, његовим уласком у трезор, уноси се нових 650 милиона у трезор“, каже Станић.

Установе које су недавно стављене под трезор, каква је на примјер болница у Челинцу, потпуно су несметано могле радити без оваквог уплитања. Надлежни су, према Станићевим ријечима посао урадили лукаво. На трезор су пребачене установе које раде добро, немају огромна дуговања, па је то властима послужило као добар примјер како је трезорско пословање оправдано. У стварности, слика је другачија.  

„Ту се и не ради о правом трезору. Они не улазе као Фонд ПИО у трезор РС, већ се права књига трезора планира направити у Фонду здравственог осигурања, који већ има обавезе од преко 450 милиона КМ. Тај трезор би морао имати нулто пословање, гдје се отвори на почетку, а затвори на крају године, утроши се онолико средстава колико је могуће и онда се то оправдава. Овдје немамо ту ситуацију, већ домови здравља имају дубиозу, болнице имају дубиозу и Фонд здравственог осигурања има дубиозу“, додаје Станић.

Када се саберу све обавезе у здравству, Република Српска има милијарду и стотину милиона разлога због којих не жели да прихвати дубиозу на републичком нивоу. Премијер Радован Вишковић је експозеом обећао залијечити ране у здравству, али му за сада то очигледно не иде. На трезорски систем су од ове године прешли и Завод за судску медицину, Завод за трансфузијску медицину, као и Домови здравља у Дервенти и Братунцу.

 

БН ТВ