Trezorski sistem pokušaj da vlast prebaci odgovornost

Sve javne zdravstvene ustanove u Srpskoj do 2023. godine trebalo bi da pređu na trezorski sistem poslovanja. To je cilj koji Vlada RS namjerava realizovati sprovodeći plan Ekonomskih reformi od 2020-2022. godine. Opozicija smatra da trezorski sistem pokušaj da se odgovornost vlasti prebaci na lokalne zajednice.

Republika Srpska 03.02.2020 | 20:14

Prelazak javnih zdravstvenih ustanova u Republici Srpskoj na trezorski sistem poslovanja priča je koja traje već nekoliko godina, i koja bi kako se čini, mogla uskoro biti završena. Iz Ministarstva zdravlja Republike Srpske kažu da je uvođenje trezora neizbježan korak koji će, kako tvrde, pomoći zdravstvenim ustanovama, prije svega u smislu namjenske kontrole utroška sredstava. 

„Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske opredijeljeno je da se uvede bolja kontrola i racionalizacija trošenja sredstava u zdravstvenom sistemu s ciljem da se prvenstveno pacijentima obezbijedi kvalitetna i dostupna zdravstvena zaštita“, kažu iz Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite RS.

Bivši ministar zdravlja Slobodan Stanić navodi da je trezorski sistem poslovanja opravdan iz nekoliko razloga. Između ostalog pozitivno što će u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, direktora ustanove postavljati lokalna vlast, koja će rješavati i pitanja sistematizacije u zdravstvenom sistemu toga mjesta. Ipak, trezorski sistem napraviće probleme lokalnim zajednicama, jer će se dugovanja zdravstvenih ustanova prenijeti na njihova leđa.

„Kada se stave na trezor domovi zdravlja, oko 120 miliona maraka ranijih obaveza ulazi u budžete gradova i opština, njihovih osnivača, što je jedan argument, jer bi se trebale izmiriti obaveze pa tek onda staviti na budžet i na trezor. Što se tiče bolničkog sektora, njegovim ulaskom u trezor, unosi se novih 650 miliona u trezor“, kaže Stanić.

Ustanove koje su nedavno stavljene pod trezor, kakva je na primjer bolnica u Čelincu, potpuno su nesmetano mogle raditi bez ovakvog uplitanja. Nadležni su, prema Stanićevim riječima posao uradili lukavo. Na trezor su prebačene ustanove koje rade dobro, nemaju ogromna dugovanja, pa je to vlastima poslužilo kao dobar primjer kako je trezorsko poslovanje opravdano. U stvarnosti, slika je drugačija.  

„Tu se i ne radi o pravom trezoru. Oni ne ulaze kao Fond PIO u trezor RS, već se prava knjiga trezora planira napraviti u Fondu zdravstvenog osiguranja, koji već ima obaveze od preko 450 miliona KM. Taj trezor bi morao imati nulto poslovanje, gdje se otvori na početku, a zatvori na kraju godine, utroši se onoliko sredstava koliko je moguće i onda se to opravdava. Ovdje nemamo tu situaciju, već domovi zdravlja imaju dubiozu, bolnice imaju dubiozu i Fond zdravstvenog osiguranja ima dubiozu“, dodaje Stanić.

Kada se saberu sve obaveze u zdravstvu, Republika Srpska ima milijardu i stotinu miliona razloga zbog kojih ne želi da prihvati dubiozu na republičkom nivou. Premijer Radovan Višković je ekspozeom obećao zaliječiti rane u zdravstvu, ali mu za sada to očigledno ne ide. Na trezorski sistem su od ove godine prešli i Zavod za sudsku medicinu, Zavod za transfuzijsku medicinu, kao i Domovi zdravlja u Derventi i Bratuncu.

 

BN TV