У БиХ нема борбе против корупције у јавним набавкама

Резултати свјетских истраживања, већ дуги низ година БиХ сврставају међу земље најтоленантније према корупцији. На том пољу, раме уз раме смо са рецимо једном Сомалијом или Афганистаном. 

Босна и Херцеговина 30.01.2020 | 16:19

До 2008. године транспарентност набавки у БиХ износила је невјероватних 91%. Од тада, па до данас корупција се константно повећава. Већ 2012. године проценат нетранспарентних јавних набавки порастао је на 71%.

Нетранспарентност, сукоби интереса, непрофесионално оглашавање, дискриминација понуђача, препознати су у међународним оквирима, па је БиХ практично условљена да се бори против корупције и извлачења милиона марака путем јавних набавки који мистериозно нестају. 

„Ми пратимо поступке јавних набавки и оно што њих карактерише јесте веома мали број заинтересованих понуђача који подносе понуде иако велики број понуђача, заправо скине тендерску документацију како би могли да учествују у томе, неодговорност уговорних органа у смислу да дају мало података, да одређују спецификације у којима преферирају само одређене робе у поступцима, не желе да објаве уговоре који су већ потписани иако је то у интересу јавности.“, поручује представник Транспаренси интернешнела Дамјан Ожеговић.

У претходне нешто више од двије године, посебна радна група уређује нови нацрт закона о јавним набавкама. Шта пише у том закону и која су понуђена рјешења још увијек није познато.

„Нико не зна шта пише у том закону. То јасно говори да се ту о антикорупцији не ради ништа. Питање одговорности је стављено сасвим у други план и да ће се формално усклади са директивама, што суштински не значи ништа. Директиве кажу да они који крше Закон о јавним набавкама морају бити кажњени размјерно, ефикасно и застрашујуће.“, каже из Удружења грађана „Тендер“ Рајко Кецман.

Казне о којима говоре у „Тендеру“ прописане су у члану 116. Закона о јавним набавкама и оне износе од 1.500-15.000 КМ за уговорни орган и од 300-3.000КМ за запослене у уговорном органу.  

Из цивилног сектора тражили су да се те казне увећају, али тај приједлог није наишао на одобравање радне групе, па се рјешење нашло у именовању посебне Инспекције у саставу Агенције за јавне набавке. Осим тога, цивилном сектору нису уважене ни измјене одредби по основу активне легитимације.

„То фактички стимулише да се људи баве корупцијом. Значи да нам се не пише добро, ако такав приједлог Измјена и допуна закона буде урађен.“, додаје Кецман.

Кључна ствар када је у питању нетранспарентност јавних набавки и корупција јесте политика. Босна и Херцеговина је држава у којој се ниједан приједлог не усваја уколико се за њега не утврди да може донијети личну корист. Тек након тога, разматра се његов јавни интерес.   

„Не вјерујем да ће ту бити помака јер је за тако нешто потребна политичка воља. Од ове владајуће странке и владајуће коалиције ту вољу нисмо видјели већ 14 година и не вјерујем да су ишта промијенили у свом дјеловању, посебно што се ту и постављају кадрови који су спремни да постављају разне набавке, гдје ће нешто коштати пуно више, а онда се тај вишак расподјељује у странци или политичким џеповима“, каже посланик СДС-а у НС РС Давор Шешић.

Нетранспарентност у јавним набавкама је посебно изражена када су у питању преговарачки поступци. Уговорни органи у доброј мјери нису ни приказивали те податке, тако да се скоро па и не зна шта се реално догађало у БХ друштву. Према наводима из УГ „Тендер“, БиХ сваке године по овом основу губи 1,6 милијарди марака.

БН ТВ