Рад у јавном интересу мијења затворску казну?

Представници Градске управе Бањалука, јавних предузећа и установа састали су се са представницима Министарства правде РС како би се упознали о могућностима извршења алтернативне мјере „рад у јавном интересу“, која је прописана Кривичним закоником РС. Поменута мјера је добра, међутим требало би водити рачуна о потенцијалним злоупотребама – упозоравају из опозиције.

Република Српска 28.01.2020 | 14:08

Рад у јавном интересу омогућава учиниоцу кривичног дјела да изречену казну затвора у трајању до једне године замијени радом  у јавном предузећу или установи. Оваква врста санкције извршава се у локалној заједници ,а рад по одлуци Суда може трајати од 60 до 360 радних сати.

Приликом процјењивања да ли изречену казну треба замијенити радом у јавном интересу, Суд ће узети у обзир све околности од којих зависи врста и висина казне.

 „Законодавац није прецизирао врсту кривичног дјела. Битно је напоменути да у ситуацији када се изрекне ова врста санкције осуђеник остаје код своје куће, у својој породици, у свом социјалном окружењу, на свом радном мјесту, а наравно кроз тај број сати који је кроз судску одлуку изречен он условно извршава ту сакцију, односно дуг према заједници умјесто одласка на издржавање затворске казне“, истиче инспектор у Министарству правде РС Ненад Миркоњ.

Замјеник градоначелника Бањалуке Срђан Амиџић навео је да слична пракса постоји и у локалним заједницама у региону, те да су због уочених позитивних примјера донијели одлуку да подржи активности Министарства правде.

"Оно што смо могли видјети кад су у питању друге локалне заједнице, а и увјеравања од стране Министарства правде РС, да су то лица која дјелима која су починили нису опасност. Уколико тај аспект безбједности помиримо са овим другим аспектом, Бањалука ће давати пуну подршку оваквим пројектима“, наводи замјеник градоначелника Бањалуке Срђан Амиџић.

СДС-ов посланик у НСРС Давор Шешић, такође, подржава рад  у јавном интересу, али упозорава да би требало водити рачуна о могућим малверзацијама и злоупотребама поменуте одредбе Кривичног законика.

"То ће свакако показати пракса, евентуалне мањкавости извршења овог члана око рада у јавном интересу, али сада је најбитније да се то почне проводити и да се на један добар начин приступи одабиру ко су ти људи који заслужују и који треба да буду упућени на рад у јавном интересу како би се постигла сврха санкције и кажњавања“, наводи Шешић. 

Дјелатности у којима се може извршавати ова кривична санкција су екологија, хуманитарни рад, комунална дјелатности, рударство и енергетика - поручили су из Министарства правда РС.

БН ТВ