Љубљански ИФИМЕС пише: Завршна фаза "Додикизације" Републике Српске?

Међународни институт за блискоисточне и балканске студије (ИФИМЕС) из Љубљане поводом актуалних догађања у Босни и Херцеговини односно у Републици Српској у анализи наводи да је на сцени "Завршна фаза 'Додикизације' Републике Српске"?

Република Српска 27.01.2020 | 15:42

Иако су Општи избори у Босни и Херцеговини одржани 7.октобра 2018.године власт на нивоу Босне и Херцеговине формирана је тек 23.децембра 2019.године.

Формирање Савјета министара БиХ (иако још без једног министра) створило је претпоставке за нову подјелу изборног плијена у Босни и Херцеговини између три водеће странке, Странка демократске акције (СДА), Савез независних социјалдемократа (СНСД) и Хрватске демократске заједнице БиХ (ХДЗБиХ).

Власт још увијек није формирана на нивоу Федерације Босне и Херцеговине (ФБиХ), јер ХДЗБиХ условљава формирање Владе ФБиХ доношењем новог изборног Закона, који између осталога тражи стварање посебне изборне јединце за Хрвате односно ХДЗБиХ, како би ХДЗБиХ осигурао избор члана Предсједништва БиХ из редова Хрвата, који би био из ХДЗБиХ.

Потпуно је јасно, да је приједлог ХДЗ антиевропски и у супротности је са правном стечевином ЕУ, али и антицивилизацијски, јер доприноси додатној сегрегацији босанскохерцеговачког друштва.

Умјесто, да се отклањају постојеће сегрегације и правни поредак усклади са модерним државама, прије свега са ЕУ, приједлог ХДЗБиХ је враћање неколико корака уназад у већ уназађеном бх. друштву.

При томе се још увијек свјесно игнорише рјешавање изборног законодавства за град Мостар, у којем од 2008.године нису одржани локални избори. Формирање Савјета министара БиХ и слање Програма реформи Оружаних снага БиХ, којим се Босна и Херцеговина приближава чланству НАТО посебно је охрабрило Милорада Додика (СНСД) за нове политичке обрачуне.

Додиково обећање: Скоко министар енергетике, Селак предсједник СП? 

Уласком у власт на нивоу Босне и Херцеговине Милорад Додик, предсједник СНСД и члан Предсједништва Босне и Херцеговине покушава подредити све процесе у Републици Српској себи и својим интересима.

Започео је са обрачуном са својим коалиционим партнерима, прво са Демократским народним савезом (ДНС) и тако је „преко ноћи" изнудио оставку предсједника ДНС Марка Павића, који се повукао и на његово мјесто као вршиоца дужности поставио је себи оданог контраверзног Ненада Нешића, мада је више преферирао Дарка Бањца.

Прије тога одмах послије избора 2018.године испродуцирао је раскол у ДНС-у, тако што је Недељко Ћубриловић (ДЕМОС), један дио чланства и посланика ДНС у Народној Скупштини Републике Српске одвео на своју страну и формирао нову политичку странку ДЕМОС.

Додик преко градоначелника Бијељине Миће Мићића (СДС), који је и потпредсједник Српске демократске странке (СДС) покушава задати коначни ударац СДС-у и Мирку Шаровићу, предсједнику те странке.

Сада је на реду Социјалистичка партија (СП), коју води Петар Ђокић, министар енергетике и рударства у Влади Републике Српске.

Прије тога је Додик Министарство енергетике, индустрије и рударства подијелио на два независна министарства, министарство енергетике и рударства и министарство привреде и предузетништва.

Додик је Ђокића преко својих политичких трабаната оптужио, да је наводно доносио одлуке на штету Социјалистичке партије и да је оштетио Републику Српску.

Таквом појашњењу могли би повјеровати само не познаваоци прилика у Републици Српској, јер Додик је апсолутни господар „живота и смрти" у том босанскохерцеговачком ентитету.

Потпуно је јасно, да Додик господари Републиком Српском па тако и енергетским сектором, којим управља преко генералног директора Електропривреде Републике Српске (ЕРС) Луке Петровића, који је и генерални секретар СНСД.

Ту се управо види најснажнија веза политике, бизниса и криминала. Несхватљиво је, да генерални секретар највеће владајуће странке буде истовремено и генерални директор највеће компаније у РС, Електропривреде РС и предсједник Градског одбора СНСД у Требињу.

Познато је да концесије додјељује Влада Републике Српске, на основу приједлога Комисије за концесије РС и јавног конкурса, а не Петар Ђокић и министарство енергетике и рударства.  

Позната је чињеница, да Додик више од 10 година покушава Социјалистичку партију припојити СНСД-у што му није успјело, јер се ради о двије потпуно другачије партије са различитом структуром чланства.

Додик се прерачунао у својој рачуници, јер је Социјалистичка партија најстабилнија и најдосљеднија партија у свом политичком програму са високо израженом лојалношћу  чланства.

За реализацију планова преузимања ДНС и СП брижно су изабрани компромитовани и појединци под хипотекама као што су Ненад Нешић (ДНС) и Максим Скоко (СП) и Горан Селак (СП).

Скоко је дугогодишњи извршни директор Електропривреде РС (ЕРС), која је легло криминала и корупције, који  се такође повезује са неправилностима и незаконитом радом у служби, а Горан Селак је директор Казнено-поправног завода Туњице у којем су се догодиле бројне неправилности и незаконите активности.

Због тога су Скоко и Селак очито уцијењени од стране режима Милорада Додика.  Скоки је обећано мјесто министра енергетике и рударства Републике Српске, док би према истом сценарију Горан Селак постао предсједник Социјалистичке партије. У случају неуспјеха тог плана, а то се управо десило, они би били распоређени у једну од сателитских странака Додиковог режима. 

Аналитичари сматрају, да све наведене активности, посебно преузимања ДНС-а, покушајима преузимања СП-а и СДС-а Додик не би могао изводити без јаког параобавјештајног и паравојног апарата, који егзистира и дјелује за његове потребе.

Неизбор Дарка Бањца на чело ДНС-а, неизбор Горана Селака на чело Социјалистичке партије је и Додиков пораз, неизбор Млађена Божовића за министра за људска права у Савјету министара БиХ је и Додиков пораз.

Ради се о три политичка пораза за мјесец дана. Томе треба додати и пораз Колинде Грабар-Китаровић (ХДЗ) на предсједничким изборима у Хрватској, који није никако добар за Додика.

Лука Петровић – лидер нових тајкуна?

Лука Петровић је доласком на чело Електропривреде Републике Српске (ЕРС) водио нетранспарентне поступке што је супротно општој политици, која произлази из закона о јавним набавкама БиХ.

Он се залаже за моделе, који су апсолутно  нетранспарентни, који омогућавају коруптивно дјеловање односно остваривање циљева заснованих на корупцији високог нивоа.

То се може илустрирати на нпр. повећању вриједности инвестиције ХЕ Дабар чија је вриједност доласком Луке Петровића на чело ЕРС порасла са 366 милиона КМ на 466 милиона КМ. 

ЕРС је у посљедњих неколико година успио да дестабилизује тржиште електричне енергије.  Доласком Луке Петровића на чело ЕРС проводе се крајње нетранспарентни поступци, а посебно више од тога изван тржишног модела и уобичајене праксе. То је посебно видљиво при продаји и куповини електричне енергије.

Због тога ЕРС већ неколико година није у стању да оствари добит, која би се у облику дивиденде уплаћивала у буџет Републике Српске.

Умјесто да ЕРС кроз систем врши рационализацију пословања и смањене трошкова, ЕРС ради управо супротно и тако утиче на слаб финансијски резултат.

Од ЕРС се очекује, да проведе политику Министарстава енергије и рударства РС и да коначно покрене нови инвестициони циклус, који је у ЕРС мировао претходних 20 година.

ЕРС не спроводи одлуке од стране Владе РС  него су ЕРС и његова зависна предузећа постали отуђени центри моћи, а не залажу се у довољној мјери за развој ЕРС као што то захтјева Влада РС. Петровић се успио позиционирати како лидер нових тајкуна у Републици Српској под диригентском палицом Милорада Додика.

Због инертности ЕРС-а изгубљена је и еколошка дозвола за ХЕ Бук Бијела, јер нису благовремено поднијели захтјев за продужење важности. 

Милорад Додик се од 2017.године године налази на „црној листи" америчке администрације, јер су утврдили да угрожава Дејтонски мировни споразум и све што је повезано са њим. Појединцима и организацијама, који се налазе на америчкој „црној листи" је забрањен сваки облик лобирања за скидање са „црне листе". 

Међутим, десио се преседан да је Милорад Додик као особа са „црне листе" најавио да ће позвати грађане српске националности, америчке држављане, да на предстојећим предсједничким изборима гласају за Доналда Трампа . Као прво ради се о мијешању у унутрашња питања друге државе, у овом случају САД.

Друго, особа, која се налази на „црној листи" америчке администрације не смије подузимати никакве активности за њено скидање, а из његове најаве може се наслутити, да жели остварити одређене протуправне користи у САД односно скидање са „црне листе".

По свему судећи амерички истражни органи би могли против Милорада Додика отворити истрагу по овом питању. Поставља  се питање, да ли амерички држављани ангажоваани у Представништву Републике Српске у САД смију сарађивати са Милорадом Додиком, јер се налази на „црној листи" америчке администрације. 

Поред Додика на црну листу уврстио се и Никола Шпирић (СНСД), који се такође повезује са тешким оптужбама кршења Дејтонског мировног споразума али и с одређеним криминално-корупционашким активностима.

Шпирић је недавно поновно изабран у Парламенту БиХ у чланство Заједничке комисије за надзор над радом Обавјештајно-сигурносне агенције БиХ.

Америчким грађанима и америчким правним субјектима забрањена је сарадња са особама, које се налазе на америчкој „црној листи". Проблем Милорада Додика је што се окружио сумњивим појединцима, а неки су и са криминалним досјеима, који су се окористили захваљујући њему, док рачуне за њихово дјеловање највише плаћа управо Додик.

Ти људи су позадинским дјеловањем чак допринијели да се Додик уврсти на „црну листу" и још увијек доприносе, да ојача своју позицију на америчкој  „црној  листи".

Аналитичари сматрају, да се због повезаности политике, бизниса, криминала/корупције и других незаконитих радњи, које говоре о тијесној спрези власти и криминалних структура на листи могла наћи и имена попут Луке Петровића, актуалног директор ЕРС и генералног секретара СНСД.

Оправданим се поставља питање, да ли је ЕРС укључен у финанцирање незаконитих лобирања у САД, јер јавно објављени износи Републике Српске издвојени за лобирање у САД су скромни што отвара сумњу, да се незаконито осигуравају додатна средства за лобирање, а ЕРС се додатно исцрпљује што показује и његов годишњи завршни рачун.

Несхватљиво је, да водећу државну компанију води високо позиционирани страначки званичник. 

Додик и Ђукановић желе да воде политику Србије умјесто Вучића

Аналитичари подсјећају, да је Милорад Додик политички највише везан за Мила Ђукановића (ДПС) и користи се истим методама, јер произлазе из исте матрице односно школе.

Додик има специфичне и чудне везе са Ђукановићем, то потврђује  чињеница, да је Додик подржао Ђукановића на референдуму за независност Црне Горе 2006.године.

То је Ђукановић више пута јавно истицао изражавајући вјечну захвалност Додику због тога. Додик је имао у том периоду више него блиску сарадњу и однос са тадашњим премијером Србије Војиславом Коштуницом (ДСС), који се свим средствима трудио да референдум у Црној Гори не успије.

Коштуница и тадашњи предсједник Србије Борис Тадић (ДС) су помагали и подржавали оне снаге у Црној Гори које су се залагале за заједничку државу.

Додик је тада на велико изненађење подржавао Ђукановића. Од 2009.године када је Коштуница изгубио власт и када су Демократска странка (ДС) и Борис Тадић преузели сву власт у Србији, Додик је постао највећи подражавалац Тадића и Демократске странке.

Долазио је на њихове митинге, конвенције и скупове. Свуда је хвалио и подржавао Тадића. Али његове везе са Ђукановићем су остале више него добре све до данас. Додик увијек игра вишеструке политичке  игре.

Парадокс је, да Додик наводно изражава забринутост, да Мило Ђукановић дискриминира Српску православну цркву (СПЦ) у Црној Гори и позива га, да држава Црна Гора потпише споразум са Српском православном црквом како не би била дискриминисана у односе на друге цркве/вјерске заједнице у Црној Гори, док Додик користи исту матрицу дјеловања и одбија да потпише споразум са Исламском заједницом у Босни и Херцеговини, која једина нема потписног споразума са државом Босном и Херцеговином. 

Додик и Ђукановић су политичари, који представљају спој политике, бизниса и криминала/корупције и не изненађује што повлаче сличне потезе по многим питањима, слично се односе према политичким опонентима, другим политичким странкама и њиховом политичком разарању.

Додик и Ђукановић су квази социјалдемократе, који су блиски НАТО-у.

Додика је на власт довео НАТО на крилима Запада 1997.године иако је имао свега два народна посланика у Народној Скупштини Републике Српске.

Ђукановић је промјеном политичке оријентације Црне Горе ка чланству у НАТО осигурао опстанак на власти.

Обојица су под својеврсном ратном хипотеком од стране Хрватске због тешких кршења међународног хуманитарног права, Додик због подршке бомбардирању Загреба 2. и 3.маја 1995.године о чему постоје докази, а Ђукановић због улоге на Дубровачком ратишту и његове улоге као члана Врховног савјета одбране СРЈ у рату у Хрватској и Босни и Херцеговини.

Ратни злочини не застаријевају и пријетње подизањем оптужница још увијек су присутне.

Обојица су у изолацији, Додик чак на „црној листи"  америчке администрације, а Ђукановић се дуже вријеме налази у политичкој изолацији Запада.

Додик и Ђукановић имају заједничку интенцију односно жељу да покушају својим утјецајем да утјечу односно да воде службену политику Републике Србије умјесто предсједника Републике Србије Александра Вучића (СНС), док њихово политичко-криминално дјеловање озбиљно подрива мир и стабилност у региону.  

Завршна фаза „Додикизације" Републике Српске је уништавање ДНС-а, и покушај политичког разарања Социјалистичке партије, представља Додиково „сјечење гране на којој сједи", јер су ДНС и СП били најстабилнији и најпоузданији партнери владајуће коалиције што представља јасну пријетећу поруку другим актерима на политичкој сцени. „Додикизација" представља у основи завршну фазу уништавања самога себе – Милорада Додика и СНСД-а, наведено је у анализи ИФИМЕС-а из Љубљане.

(БН)