Гдје заврши новац од наплате акциза и путарина?

Наплата путарина и акциза је у сталном порасту. Према подацима Управе за индиректно опорезивање БИХ по свим плаћањима присутан је стабилан тренд раста. Економисти упозоравају да тај новац иде у буџетску потрошњу.

Република Српска 21.01.2020 | 20:07
Гдје заврши новац од наплате акциза и путарина?

Више од 11 милијарди марака. Са толико новца располажу власти БиХ прикупљених од путарина и акциза на гориво. Према подацима УИО наплата је у сталном порасту.

Милијарде које су се слиле у сектор изградње инфраструктуре нису сразмјерне динамици изградње аутопутева. Преко четири милијарде мараке прикупљено је само од путарина за одржавање путева и изградњу аутопутева.

Укупан износ прикупљене путарине за одржавање путева (0,15 КМ по литру деривата), у периоду од 2006. до 2019. године је 2 милијарде и 735 милиона КМ, а укупан износ прикупљене путарине за изградњу аутопутева и реконструкцију осталих путева (0,25 КМ по литру деривата) у периоду од 2009. до 2019. године је једна милијарда и 872 милиона КМ.

Осим путарина, по литру горива које се прода на тржишту у БиХ плаћа се и акциза која износи од 0,30 КМ до 0,45 КМ по литру. По овом основу од 2006. до 2019. године укупно је прикупљено пекко 6 милијарди КМ. Све би можда кажу еконимисти било и оправдано да грађани знају гдје су утрошене милијарде прикупљене по наведеним основама у протеклом периоду.

''За 11 милијарди колико је на државном нивоу прикупљено могли смо премрежити читаву државу брзим цестама. Од путарина никада нећемо вратити дигунуте кредите нити путарине могу да исплате уопште улагања у аутопутеве''- каже економиста Светлана Ценић.

Поред поменутих прихода од путарине, УИО је у току 2019. године прикупила и приходе по основу акциза на нафту и нафтне деривате. Преко 500 милиона КМ. Осим тога, на располагању су и милијарде из других извора.

''Европска банка за обнову и развој ће се хвалити својим инвестицијама у БИХ, за нас су то кредити које ће враћати генерације иза нас'' – каже Ценић.

Милијарде прикупљење из акција, као и чињеница да су путеви у лошем стању ниси били довољни да БИХ постане велико градилиште. Истовремно струка увјерава да се новац уложио гдје је и како је требало, путеви и аутопутеви се не би градили из кредита.