Исти лијек у БиХ скупљи него у Русији више пута

Да ли ће руски лијекови добити зелено свјетло за увоз у БиХ жарко интересује и многе грађане, који већ користе неке од таблета руске производње којима се, међутим, снабдијевају како знају и умију, и то по папреним цијенама.

Босна и Херцеговина 21.01.2020 | 16:19

Наиме, поједини лијекови, које користе становници РС и БиХ, у Русији коштају око 10 евра, док је код нас кутија идентичних таблета, док су се могле наћи на нашем тржишту, ишле и до 100 КМ, као што је случај са, на примјер, „нормофталом“, који се користи за лијечење очију.

Овог лијека тренутно нема у домаћим апотекама, док кутија у Србији кошта преко 60 КМ.

Стоји В. (72) из Бањалуке љекар је прије двије године препоручио „нормофтал“, а овог лијека је, тада, било у само једној апотеци.

– Три кутије су коштале скоро 300 КМ, а још једну сам добила гратис. Лијек ми стварно одговара, али сам се суочила с проблемом кад сам покушала лани да га набавим, јер га у РС нигдје није било. Некако смо га нашли на једној Фејсбук страници, али смо морали да га поручимо на адресу у Србији, јер не испоручују за БиХ.

Био је нешто јефтинији него кад смо га куповали овдје, али и даље прескуп. Зато и пратим са великом пажњом шта ће бити са причом око издавања дозвола за промет руских лијекова у БиХ. Свима нама који користимо њихове лијекове то би у великој мјери олакшало снабдијевање, а и цијене би, сигурно, биле приступачније – каже наша саговорница.

И из Фонда здравственог осигурања РС апеловали су на Агенцију за лијекове и медицинска средства БиХ да убрза процедуре издавања дозвола за промет руских фармацеутских компанија. 

– Због монопола појединих произвођача скупих лијекова на тржишту сада имамо нереално високе цијене. Међутим, без обзира на те предности, они се ипак све чешће повлаче и остављају тржишта БиХ без адекватних лијекова Тај цех плаћа како ФЗО, тако и осигураници, за које се у таквим тржишним условима тешко може набавити пријеко потребан лијек – наводе у Фонду и додају да се, већом понудом лијекова и већом конкуренцијом – дозволом уласка на тржиште релеватних компанија, постиже боља снабдјевеност тржишта лијекова, а здравствени систем добија шансу да брже набавља многе иновативне лијекове по знатно нижој цијени.

У АЛМ нисмо успјели да сазнамо када ће бити донесена одлука о увозу руских лијекова у БиХ, односно шта је у том погледу досад урађено и које услове још треба испунити.

– Директор не би коментарисао медијске наводе, јер су предметни лијекови у процедури и тренутно се налазе у фази прибављања мишљења Комисије за лијекове. Он нема утицаја, и не жели да га има, на поменуту комисију, која је независна у свом раду.

Њени чланови долазе испред министарстава здравља РС, ФБиХ и Брчко дистрикта, исто као и чланови Управног одбора Агенције. Као још један разлог за уздржавање од коментара на поменуту тему директор наводи врло изгледну оптужбу од стране било кога да се ставља на једну од страна, што му ни у ком случају није намјера – саопштили су из АЛМ.

Јефтинији од европских

И српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик нада се да ће руски лијекови бити на тржишту БиХ, јер су, између осталог, од 25 до 30 одсто јефтинији од лијекова европских произвођача.

Подсјетимо, приликом гласања на недавној сједнице Комисије за лијекове, која дјелује при АЛМ, за увоз руских лијекова на тржиште БиХ било је 8 чланова, а 7 против. Сви чланови из РС, њих седам, дали су свој глас за увоз, као и један члан из Брчко дистрикта, док је осталих седам чланова, сви из ФБиХ, било против.

(Српскаинфо)