Возача нема да платите сувим златом

– Возачи никада нису радили у горој ситуацији од данашње, раде за ниске плате па услове бољег рада проналазе изван БиХ, а поред њих, ни превозници никад нису били у горој позицији што се тиче несташице тог кадра.

Никола Грбић, предсједник Удружења превозника за унутрашњи и међународни транспорт РС, поводом Међународног дан возача и ауто-механичара, који је обиљежен и у БиХ, каже да је 2018. године РС напустило више од 4.500 професионалних возача те је тај тренд настављен и повећан у 2019, али се наставља и у 2020. години.

„Можете мислити шта ће се десити у 2020. години од 1. марта, кад Њемачка отвара граница, не само за возаче, него и за све друге радника“, рекао је Грбић. Додаје да су, поред возача камиона, на Западу тражени апсолутно сви возачи, и аутобуса, и комбија и кедија.

„Поред возача, те године напустило је БиХ и 1.200 превозничких фирми, које су пререгистроване у Словенији. То нам јасно показује у каквој се ситуацији налазимо и шта се дешава с овом браншом“, каже Грбић. Тврди да су услови рада за возаче, али и за превознике бољи у Словенији, гдје они махом одлазе, тако Словенија превозницима на сваких потрошених 1.000 литара горива врати 70 евра, те наводи да је ту још много других подстицаја. Истиче да би подстицајима и рјешавањем ових проблема у БиХ надлежни морали више да се позабаве.

„Из тог разлога, између осталог, напуштају нас возачи и одлазе у земље ЕУ, који у РС или БиХ не могу зарадити 1.200 КМ, а у Словенији, Њемачкој и Аустрији зарађују од 2.500 до 3.000 евра“, рекао је Грбић.

Он каже да се скоро све транспортне фирме суочавају с проблемом, јер не могу наћи возача, па им леже по два, три па и пет камиона.

„Кад би те фирме расписале конкурс за возача, мислим да би се прије јавио хирург, него професионални возач. На бироу не можете наћи ниједног професионалног возача да га платите сувим златом“, каже Грбић.

Драгислав Зарић, власник транспортне фирме у Љубљани и Лакташима, каже да је ова област у БиХ нерегулисана, па многе фирме одлазе из БиХ, највише у Словенију.

„Ми у Словенији запошљавамо око 80 возача. Све су то људи са нашег подручја из БиХ и неколико возача из Србије. Фактички немамо ниједног Словенца. И словеначки превозници, они аутохтони, не могу наћи возаче па посежу за нашим возачима, јер постоји међудржавни

споразум о увозу страних радника БиХ и Словеније“, каже Зарић. Истиче да су кључни разлози пресељења фирми, приступ тржишту за које су потребне дозволе, а када се ради о словеначким фирмама, оне имају приступ тржишту ЕУ и не требају им дозволе. Истиче да је возачка професија специфично занимање, у којем су они под великим стресом због услова рада, те да би требало сви да имају већу друштвену одговорност и другачији приступ тој професији.

Међународни дан возача и ауто-механичара обиљежен је и у Тузли, гдје већ 63 године свечаним дефилеом возачи и ауто-механичари обиљежавају свој дан. Током обиљежавања у Тузли истакнуто је да је у посљедњих пет година одлив возача све већи те да им требају веће плате како би остали у својој земљи.

„Имате младе возаче који су положили, стекли искуство и онда су отишли. Врсте јединица и возила, технологија је напредовала, све је напредовало. Проблем је и финансијске природе, нису адекватно плаћени. Одвојени су од куће и породице. Има и кварова и свега“, каже Срђан Миљановић, предсједник Удружења возача и ауто-механичара ТК.

Рашид Чехајић из Тузле, који иза себе има богат радни вијек и који је у овој области стекао пензију, присјетио се јуче свог првог сусрета с воланом.

„Тада сам био шегрт, ученик. Као и сви млади људи, волио сам мало да се провозам. Прије су била стара возила, чепели, дајчеви, доџери, мало то ко сад памти од вас младих. Кад год сам имао прилику, узимао сам волан у руке и ишао миц по миц, тако да сам се научио возити без ичије помоћи“, испричао је Чехајић.

(Независне)