Ево шта очекује Ђоковића и остале српске тенисере у Мелбурну

Иако изгледа много повољније за српске играче него претходних година, овогодишњи жреб Аустралијен Опена носи више непознаница. Новак и Рафа фаворити уз повољан жреб, али два финала пре финала можда поремете сва очекивања

Тенис 16.01.2020 | 22:52

Како је бивало и могло бити – изузетно добро је испало!

Иако још увек није познат статус квалификаната Троицког и Милојевића, осокољених недавним освајањем инаугуралног трофеја АТП Купа, задовољство је приметити да су српски играчи избегли нешто што је увек посебно непријатно а што се често дешавало у жребу на самом почетку турнира – наступ против својих сународника.

Ако је организатор и имао обзира према успеху српског тима у овом смислу, то је свакако и заслужено – а надамо се да ће победнички ореол из Сиднеја носити и одређену психолошку предност у даљим колима.

Додуше, четворица од актуелне петорице учесника главног жреба из Србије (сем Кецмановића) налазе се у доњем, "Новаковом" делу жреба, па би у најбољем случају последњи српско-српски меч уследио у четвртом колу турнира (на пример Ђоковић-Крајиновић), што би за српски тенис био леп успех када је хронологија наступа наших играча у Мебурну у питању.

Новакова турнирска перспектива изгледа доста комплексно, али свакако не и нерешиво – с обзиром на приказану форму из Бризбејна и Сиднеја. Отварање турнира (против неугодног Немца Штруфа) је свакако могло да прође лакше, али друго, треће и четврто коло у којима ће сигурно барем једном играти у мање пожељном дневном термину, представљају благо затишје у смислу очекиваних ривала на овој подлози.

Четвртфинале носи могућу "буру" тиме што ће највероватније играти или против Циципаса или Баутисте Агута, противника који су протеклих сезона Новаку наносили болне поразе, а тренутно се налазе у сасвим доброј форми. Чак се чини да би полуфинални меч (Федерер, Шаповалов, Беретини као могући противници) био и лакши него меч против лепршавог Грка или методичног Шпанца, али би то стање ствари Новаку представљало погодност пред финале – у коме би као могућег противника, са подједнаким шансама за пласман у завршницу турнира, имао Надала, Тима, Медведева и чак Рубљева.

Оваква "мапа пута" до осмог трофеја у Мелбурну Новаку налаже потпуну концентрисаност на коначни циљ, максималну „енергетску ефикасност“, изостанак ризика од повреда и искључиво бављење тенисом (а не и тениском политиком и екологијом) од првог судијиног „Тајм-а!“ Многи се брину да ли, после несумњиво значајних напора уложених у освајање АТП Купа Новак има довољно резерви и „стратешке дубине“ за коначни тријумф после две дуге недеље Гренд Слем бојевања – али овакав распоред изгледа повољно за периодичну регенерацију и стабилан ход из етапе у етапу такмичења.

Укратко – сасвим је оправдано сматрати Новака за главног фаворита за подизање трофеја Нормана Брукса 2. фебруара, али – прво сервирајте, победите „око соколово“ па реците – ас...

Миомир Кецмановић отвара турнир против тениског „лукавца“ Андреаса Сепија (2015. загорчао Федереру Аустралију), у мећу који је један од најнеизвеснијих из селекције младих нада против старих асова у првом колу (уз оне Попирина и Цонге, Џумхура и Вавринке, Кверија и Ћорића, Опелке и Фоњинија...).

Ако се испостави да Кец поседује и може да искористи „аса у рукаву“ против Андреаса, следећи меч може бити још више инспиративан (споменути Џуми или Стен Д Мен) јер води највероватније ка Изнеру (без међусобних сусрета до тада). Другим речима, добар старт турнира за Миомира би могао да се претвори и у добар низ – који би га довео чак и до првог пласмана у четврто коло Гренд Слема у каријери. Треба веровати, свакако...

Да „прва табла“ српске АТП Куп репрезентације и 24. носилац Душан Лајовић може да изађе на крај са донекле посрнулим Кајлом Едмундом можда и без већих потешкоћа – показао му је недавно Филип Крајиновић у победи над њим у Дохи.

Скоро је извесно да ће га у другом колу чекати Михаил Кукушкин, способан да одигра изненађујуће добро (Дејвис Куп против Србије у Пиониру) али и да се тениски „самоубије“, што би Дуци свакако могао да потпомогне, уз много виши ниво самопоуздања и истрајности који краси његову игру протеклих недеља.

Но, и наш ас уме да „багује“ на Слемовима, а поготово у Аустралији и то у мечевима у којима је виђен за изгледног победника – тако да је Душану императив да до Шварцмана пре свега има мирну главу и буде велики радник на терену, јер би га у случају успеха чекао најбољи пласман на Гренд Слему и меч против Новака Ђоковића.

Први противник Филипа Крајиновића још увек није познат (квалификант) али је други свакако све само непознат – још увек лидер међу кандидатима за титулу „Највећег свих времена“, Роџер Федерер.

По информацијама добијеним из „кампа Типсаревић“ Филип је вредно и марљиво радио у оф-сезони, и исти рецепт препоручен Лајовићу би можда могао да створи ситуацију на терену која би могла да закомпликује живот Федереру, све чешће рањивом у неочекиваним ситуацијама.

Наравно, Федерерова актуелна форма представља велику мистерију (без наступа од егзибиционих мечева широм Јужне Америке крајем прошле године) али је тако било и 2017. године, када је узео рекордно дугу паузу од тениса и после дуге паузе, по пети пут освојио Аустрелијен Опен.

Швајцарског маестра никако не треба отписивати, иако су се многи коментатори последњих дана дрзнули да тако нешто сугеришу – јер ако буде остварио квалитетне победе у прва три кола, Роџеров шампионски педигре ће бити тешко скрајнути у даљем току турнира.

Сећања Ласла Ђереа на протеклу тениску 2019. годину су веома различита – од освајања Риа и уласка у треће коло Ролан Гароса, до напорне борбе на терену и ван њега са мононуклеозом и коксаки вирусом и неминовног пада у форми. Ласло је доказао да је, када је спреман, кадар за значајне успехе и стварање чврсте основе унутар Топ 50 светског тениса – и надамо се да је релативно повољан жреб (Нишиока у првом, вероватно Еванс у другом колу) фактор који му може помоћи да се уласком у треће коло „сунчаног Слема“ добро позиционира за наставак сезоне.

Уз то, велика је част и задовољство играти против Новака Ђоковића на Гренд Слему на коме држи историјски рекорд по броју освојених титула, и то треће коло би Ласлу донело и наступ на једном од најважнијих терена међународне тениске сцене – важан аспект у његовој даљој тениској афирмацији.

Што се доњег дела жреба тиче, веома занимљиво ће бити да ли ће Италија остати без двојице својих актуелних водећих адута пре него што се они можда сусретну у четвртом колу (Фоњинију прети велики сервер Опелка већ у првом колу, Беретинија чекају Сандгрен или Ћорић), Шаповалов би сигурно био срећнији да у првом колу не игра против Фучовића, а ни Федерер против Стива Џонсона.

Меч једнаких би могао да буде Милман-Амбер, а могућу неизвесност (пре свега, због актуелне форме „фаворита на папиру“) носе мечеви Димитров – Лондеро, Пер – Штебе и Чилић – Муте.

Ако буде играо иоле налик на 2017. Димитров би могао да се нађе са друге стране мреже од свог ментора Роџера Федерера у четвртом колу, али би то значило да је пре тога добио Шаповалова – што би био могући наговештај једног од највећих потенцијалних изненађења овог турнира. Но, добро је питање колико је то заиста реално.

Четврто коло би могло да нам представи мечеве који су на нивоу финала турнира Мастерс серије – Беретини-Фоњини, Шаповалов-Федерер, Циципас-Баутиста Агут, а последњи од ових би нам пружио противника Ђоковића у четвртфиналу – можда чак и право мало „финале пре финала“. Новак је потврдио свој тениски докторат на Гренд Слемовима у последњим победама против Грка и Шпанца, али су свакако и они понели важне закључке из тих неуспеха.

Горњи део жреба, тзв. Рафин, има неколико „пикантерија“ на самом почетку његовог разигравања. Медведев ће „укрстити рекете“ са Тиафоом (1-1 у досадашњим мечевима), Зверев иде на Чекината (без претходних мечева) – и уз споменуте Попирина и Цонгу, могућа изненађења у овим мечевима би могла да значајно промене „текстуру“ такмичења и донесу још разноликог садржаја на тему наступајуће нове генерације. тениских асова. Управо је Александар Зверев неко ко би у Аустралији, али и на другим Гренд Слемовима и током сезоне 2020 имао највеће бреме обавеза да докаже своју вредност и перспективу евентуалног освајања једног од тих најважнијих турнира у тенису и доласка на прво место АТП ранг листе у будућности.

Као први из његове генерације који је пробио лед победама против великана из „старе гарде“ и доспео чак на треће место АТП листе – Зверев је изненађујуће пао у „други план“ у односу на Циципаса, Медведева и Шаповалова, па би му од посебне важности било да се у Мелбурну избори са унутрашњим „тениским демонима“ и проба да буде што раније што више спреман за веома тешке противнике ове године – Рубљева (или Гофена) у трећем, Медведева у четвртом колу...

Сигурно интересантан, а и мање – више забаван и контроверзан би могао да буде пут Ника Киријоса кроз горњи део жреба. Победа у нимало лаком меч против Куеваса у другом колу би га водила до једног од најзанимљивијих мечева трећег кола целог турнира – против Карена Хачанова, а у случају да тријумфује – против Рафаела Надала.

Да не будемо непоштени – непредвидиви Ник у првом колу игра против сасвиим доброг Италијана Лоренца Сонега, и не би било немогуће да имплодира у случају да га нешто или неко психолошки поремети.

Тејлор Фриц и Кевин Андерсон ће у једном од најквалитетнијих мечева другог кола одлучивати ко ће ићи на мегдан Доминику Тиму, чије амбиције у Аустралији сежу и до финала. Показао је аустријанац у 2019 да је кадар за изузетна остварења (међу којима и освојен Мастерс у Индијан Велсу, финале Ролан Гароса и завршног Мастерса у Лондону), и да има довољно самопоуздања да преко Надала (четвртфинале) и Медведева (полуфинале) гледа пут великог финала, са жељом да се репризира меч из групне фазе Лондонског Мастерса са Новаком Ђоковићем.

Надаћемо се да му ово последње не буде оствариво, а за све остало – Тим је свакако кадар да се избори...

Рафаел Надал је, по многима, одлуком да не одигра одлучујући дубл на финалу АТП Купа у Сиднеју, послао поруку да ће у сезони 2020 пажљиво одлучивати о сваком кораку који буде направио на теренима широм АТП турнеје, са циљем да – уз пројектовани трофеј у Паризу – освоји барем још један Гренд Слем и тиме до краја сезоне 2021. дође до цифре од 22. освојена Гренд Слем турнира – нешто што Федерер и Ђоковић можда не успеју да достигну.

Сама моћ његове каризме би требала да му омогући улазак у четврто коло, где би га чекали разноврсни по нивоу изазова Киријос или Хачанов. Четвртфинале би му, као и Новаку, представљало „мало финале пре финала“ (Доминик Тим), али би полуфинале било скоро подједнако тешко – ако би се у њему нашао насупрот расположеног Медведева.

Цео свет добро зна шта је све Рафа у стању да уради, али не треба искључити и фактор повреде после таквог низа захтевних мечева – а у случају да дође до толико очекиваног финала са Новаком, недавни пораз у Сиднеју би могао само да доспе „со на рану“ са прошлогодишњег финала у Род Лејвер Арени, уз шта би фактор физичког замора тридесет трогодишњег аса могао још више да умањи његове шансе за остварењем споменутог годишњег плана.

О Новаку је оправдано изречено мноштво хвалоспева после сјајног почетка АТП сезоне, а успех у Мелбурну би могао да га врати и на прво место АТП каравана, чиме би поново наставио да скупља број недеља на првом месту и приближи се свргавању Федерера са врха и те листе, циљу који му је скоро подједнако важан као и освајање највећег броја Гренд Слем трофеја.

Жреб изгледа позитивно, форма, говор тела и аура су шампионски, али одређена бојазан постоји када су повреде у питању – с обзиром на то да је АТП Куп изискивао физичке и телесне напоре које је ретко себи дозвољавао пре Мелбурна претходних година.

Надања су да су Новакови мотиви и тренутна предвиђања да би управо он могао да буде последњи из друштва „велике тројице“ који ће се опростити од професионалног тениса (у синглу) довољно јак антидот за евентуалне проблеме или пад фокуса током наредне две недеље - у години у којој би могао да учини значајне кораке за остваривање најважнијих каријерних циљева, у које се убраја и толико жељени успех на Олимпијади у Токију јула месеца.

Ако загађење ваздуха не претвори први Гренд Слем сезоне у „дворанско“ такмичење и тиме донесе и већи број разноврсних изненађења, Аустралијен Опен 2020 би могао да (после Ју Ес Опена 2019) буде један од најважнијих Гренд Слемова у смислу представљања нових тенденција и трасирања будућности белог спорта. „Сунчани слем“ је увек био синоним за спортски оптимизам, и – иако се тренутно чини да ће Ђоковић и Надал бити ти који ће диктирати услове за дефинисање његовог коначног победника – радоваћемо се тениској страсти, емоцијама, врлинама, генијалности и колориту који ће нам један од технолошки најсавршенијих јавних догађаја на свету приуштити у завршним недељама овог јануара из Мелбурна.

(Курир спорт)