Екзекватура почасном конзулу Николићу

На јуче одржаној церемонији у Министарству иностраних послова Државе Израел шеф Државног протокола Мерон Реувен (Реубен) је прочитао Екзекватуру предсједника Реувен Ривлина, потписану и од министра иностраних послова Израела Кац-а (Исраел Катз), а амбасадор Србије у Тел-Авиву, Милутин Станојевић, патентно писмо првог потпредсједника Владе и министра иностраних послова Ивице Дачића, новоименованом почасном конзулу Републике Србије у Израелу, Александру Николићу.

Србија 14.01.2020 | 12:05

Сједиште Конзулата ће бити у Беершеви (Бе'ер Схева), главном граду Јужног, иначе највећег, дистрикта у земљи. Поред замјеника генералног директора МСП за Евроазију и Балкан, Гери (Гарy) Корен-а, декана конзулског кора Гад Пропер-а (Проппер) и амбасадора Станојевића, Николићу је топлим ријечима пожелио успјех у раду и Авигдор Либерман (Лиеберман), предсједник парламентарне партије Израел наш дом (Исраел Бетеyну), бивши министар одбране и иностраних послова.

Либерман је истакао да је Николић један од најеминентнијих експерата билатерале, као и констелације на простору бивше Југославије, у Израелу, те изразио увјерење да ће ово именовање бити додатан стимуланс, иначе добрим, односима двије земље.

Николић је током ријечи захвалности издвојио фокусирање на еволуирање Споразума о слободној трговини, потписаног 2006. у међусобно проглашавање најпреферабилнијим државама, тиме отклањајући царинске даџбине, те на пројекат са предсједником Матице српске, проф др Драганом Станићем, директором Архива Војводине, др Небојшом Кузмановићем и др Кринком Видаковић Петров, о вечери посвјећеној родоначелнику југословенске хиспанистике, др Калмију Баруху. Закључио је читањем писма Миленка Веснића, шефа Ратне мисије Краљевине Србије у Вашингтону, капетану Давиду Албали, из децембра 1917. којим је Србија, још увијек под окупацијом, постала првом државом која је подржала Балфурову декларацију.   

Свечаности су присуствовали и упутили честитке, извршни директор Свјетског јеврејског конгреса за Израел, директор Израелског вијећа за спољне односе (Исраел Цоунцил он Фореигн Релатионс) и уредник Израелског журнала о спољним односима (Исраел Јоурнал оф Фореигн Аффаирс), др Лоренс Вајнбаум (Лауренце Wеинбаум), директор Одјељења за Балкан израелског МИП-а, Дан Оријан (Орyан), предсједавајући удружења Шавеи Исраел (Схавеи Исраел), доказани пријатељ српског народа, Мајкл Фроинд (Мицхаел Фреунд), шеф катедре за хебрејски језик и семитске лингвистику тел-авивског Универзитета, проф Хези Муцафи (Хезy Мутзафи), почасни конзул Србије за Дистрикт Јерусалим, Борис Красни (Краснy), као и из Јерусалимске Патријаршије, Центра Јад вашем (Yад Васхем), Организације ратних војних инвалида, локалних привредних комора, медија, те многих установа и удружења.    

Како Николић преноси, Либерман се интересовао за предстојеће учешће предсједника Републике, Александра Вучића, на Свјетском форуму о сјец́ању на Холокауст у Јерусалиму, којим ц́е 22. и 23. јануара бити обиљежена 75. годишњица ослобађања логора смрти Аушвиц-Биркенау. Либерман дубоко цијени историјску улогу српског народа у борби против нацизма и фашизма, сврставајући га на видно мјесто опирања све бруталнијим појавама историјског ревизионизма широм Европе.

Управо је он био је тај који се у пресудним годинама одупрео притисцима за признавање тзв. Републике Косова, у својству министра иностраних послова, те иницирао укидање виза носиоцима националних пасоша Републике Србије.

(БН)