Како је све Србија мјерила вријеме?

У Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца грегоријански "нови" календар је званично прихваћен Законом о изједначавању старог и новог календара од 10. јануара 1919. године.

Србија 13.01.2020 | 19:32

На трговима и у ресторанима широм Србије сваког 13. јануара окупљају се људи - чекају Нову годину по јулијанском календару. Понегде се уз музику заврти и во на ражњу.

Званични календар у Србији је грегоријански и 2020. година је "стигла" пре 13 дана.

А то је само почетак размимоилажења.

Многи научници сматрају да је "прави" календар онај који је 1924. израдио српски научник Милутин Миланковић. Људи окренути традицији време мере у складу са "календаром Светог Саве" и прославили су долазак 7528. године.

Откуд "српска" нова година?

"Епитет српска је ова Нова година добила одмах после увођења грегоријанског календара 1919. године - да би се знало да је славе Срби православне вере", каже етнолог Драгомир Антонић за ББЦ на српском.

У Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца грегоријански "нови" календар је званично прихваћен Законом о изједначавању старог и новог календара од 10. јануара 1919. године објављеном у првом броју Службених новина Краљевства СХС.

И односио се на грађане свих вероисповести.

Овим Законом је предвиђено да у целој држави 15. јануара престаје да важи "стари" календар и почиње "нови". Дакле, 15. јануар је преко ноћи постао 28. јануар, наводи Антонић.

Овакве промене нису неуобичајене. Током последњих неколико хиљада година коришћено је више од 1500 календара, већином за верске потребе, пише сајт Свет науке. 

Данас је у употреби остало још око 50 различитих врста календара.

Задатак свих био је да прате периодичне промене у природи, те су се бројни астрономи, свештеници и врачеви трудили да их повежу са неким видљивим променама на небу, са Сунцем, Месецом и звездама.

Зашто нема савршеног календара?

Због тропске године.

То је средњи временски размак између два узастопна проласка Сунца кроз тачку пролећне равнодневнице, или речено једноставније - време између два почетка пролећа.

Њена вредност износи 365,242190419 дана (око 365 дана 5 часова и 50 минута).

Тропска година није константна, њено трајање одступа од средње вредности и по неколико минута.

Такође, она се стално смањује - током једног људског века настане промена на шестој децимали.

Иако делује мало и занемарљиво, то је разлог због кога нико никада неће моћи да направи апсолутно тачан календар.

"У вези са тачношћу календара - због карактеристика астрономске године, то јесте времена обиласка Земље око Сунца, које није цео број и није константан, немогуће је направити апсолутно тачан календар", оцењује Милан Милошевић, уредник сајта Свет науке за ББЦ.

Зато се увек прави, каже, компромис између тачности и једноставности.

"Календари који су 'најтачнији' често су толико компликовани да их је готово немогуће користити у савременом свету", додаје он.

Календар Старих Словена

Стари Словени су користили соларни календар са значајним симболима ватре и сунца.

Имали су јасну поделу на годишња доба, са дванаест месеци у којима су послови и дани усклађени са природним појавама (орање, сетва, жетва, лов, гајење биљака), уз тачно означене датуме "паганских" празника.

Називи месеци међу словенским народима нису подударни јер су живели на великом простору од севера до југа, па пољски радови нису почињали свуда у исто време.

Радови на северу и у планинском подручју касне за читав месец, па отуд исти називи за различите месеце.

Јулијански календар

Јулијански календар данас користи Српска православна црква.

Римски император Гај Јулије Цезар у првом веку пре нове ере увидео је огромне проблеме тадашњег лунарни римског календара који је произвољно мењан, некад у складу са политичким околностима - када је било потребно да се владару продужи мандат.

На његов позив у Рим је стигао Созиген, грчки астроном, који је требало да направи календар заснован на астрономским принципима.

Созиген је направио нови календар, у част Јулија Цезара назван јулијански. Примена је почела 1. јануара 45. године пре нове ере.

Систем година који је уведен у овај календар наставио је да важи и до данашњих дана.

Године су подељене на просте (трају 365 дана) и преступне (трају 366 дана).

Правило смењивања простих и преступних година је једноставно - преступна је свака четврта година.

На овај начин просечна јулијанска година трајала је 365,25 дана, то јест, 11 минута и 15 секунди дуже од тропске године.

Ова "мала" грешка значила је одступање од 3 дана на сваких 400 година.

Грегоријански календар

Да би се то исправило, папа Гргур Тринаести је у 16. веку по рачуну напуљског астронома Луиђија Лилоа поново реформисао календар.

Тако настаје грегоријански календар, који је одступао од тропске године за само 26 секунди.

Основна разлика између јулијанског и грегоријанског календара настала је оног дана када је календар уведен.

После четвртка 4. октобра 1582. године наступио је петак 15. октобар 1582. године.

Пуних сто година, од увођења 1919, на овим просторима званични државни календар је грегоријански.

Миланковићев календар

"За мене постоји само један календар, прави српски календар - Миланковићев. По овом, најтачнијем после персијског, календару на свету, данас је 13. јануар 2019. године, Нова година почела је пре мало мање од две недеље", каже Милошевић.

"Иако календар није ни близу његових најзначајнијих научних доприноса било би врло лепо да календар носи име неког из Србије", наводи он.

Октобра 1924. године, на конгресу православне цркве у Константинопољу, Миланковић је објавио рад "Крај јулијанског календара и нов календар православне Цркве".

"Овај Миланковићев календар је до дан данас непревазиђен, у старту отклања недостатак јулијанског календара и усаглашава га са грегоријанским а онда у оба календара уводи додатну тачност", наводи се на сајту Светнауке.орг, чији Милошевић уредник.

Разлика између овог и грегоријанског јавља се тек за неколико хиљада година. Правило за одређивање Ускрса није дирано.

Велики број православних цркава прихватио је овај нов, Миланковићев, календар - или како се још назива Ревидирани јулијански календар.

Зашто га није прихватила СПЦ?

Пошто је календар урађен на предлог Српске православне цркве, у првом тренутку, они нису хтели да први прихвате сопствени предлог, одговара Милошевић.

Један део православних цркава јесте прихватио овај календар и Божић славе 25. децембра, а ускрс када и Српска и Руска православна црква.

"Зашто касније СПЦ није прихватила овај календар, не знам", додаје он.

Сада је, каже, један од великих практичних проблема за прихватање Миланковићевог календара то што би било неопходно променити и датуме свих слава.

Како се раније славила Српска нова година?

Српска нова година раније се више дочекивала у сопственом дому и обично се припремала свечана трпеза, наводи етнолог.

На трпезу би се, каже, износило оно што је још у јесен за зиму спремљено - пршута, сланина, кавурма, чварци, шваргла, кобасице, кајмак, млади и преврели сир, вруће погаче, проја, туршија, кисели купус, стругана ротква и ајвар. Главно јело било је печено прасе.

У градској средини, у поноћ, служиле су се крофне, а у једну се стављао златник. Веровало се да ће особа која пронађе златник у крофни имати успешну годину.

"После Другог светског рата, кад је стигло ослобођење, прослава Православне нове године дуго година је била означаван као тежак националистички испад", напомиње Антонић.

У време бивше Југославије овај празник се славио скоро кришом, а највећи процват доживео током деведесетих година када је пораста национализма на Балкану.

У неким деловима Србије - Рађевина, Азбуковица, Сиринићка жупа - Српска нова година се назива и Мали Божић. Ритуали су слични као и код Божића.

Износи се глава од божићне печенице, долази положајник, рано се руча, а деца обилазе стоку хранећи је остацима јела од ручка.

Тог дана СПЦ обележава празник Светог Василија Великог, па се понегде погача које домаћице месе за тај дан назива василица.

"Српски календар Светог Саве"

"По старом српском календару, данас је 7528. година. По њему је нова година почињала у месецу који данас зовемо април и имала је само два годишња доба: лето и зиму", објашњава Антонић.

Овај календар за прву годину узима крај библијског потопа и сличан је византијском календару који је коришћен у Источном Римском царству.

"Кад сунце у подне 2. биљара (априла) пређе преко Пећке патријаршије почиње Ново лето 7528. по српском календару Светога Саве", изјавио је недавно за Новости протођакон Љубомир Ранковић.

Српски календар Светога Саве био је, каже он, симболом за време свих српских држава и Српске православне цркве, све до 1881. године и потписивања такозване "Тајне конвенције" између Аустроугарског царства и Србије, на основу које се Србија обавезала да ће да уведе Јулијански календар као званични календар Србије и СПЦ.

Тврдоглавост и традиција

Због свега овога, неки сматрају да није исправно користити реч српска за Нову годину по јулијанском календару.

"Нажалост, овај 13. јануар нас сваке године, осим што је традиција, подсећа на ту грешку у мерењу времена и тврдоглавост да се користи неисправан календар по сваку цену.

"Но, традиције су сложен феномен и нема сврхе, а ни разлога нападати их", каже за ББЦ научни новинар Слободан Бубњевић и уредник сајта Наука кроз приче.

"Србија је све друге мере и величине пионирски ускладила са европским мерним системом, много пре других, али се стари календар одржао у српској цркви", напомиње он.

(Б92/ББЦ Неwс на српском)