Демографски пад озбиљно брине Западни Балкан

Од 2013. од када Унија за одрживи повратак БиХ води евиденцију, до краја прошле године, БиХ је напустило више од 200.000 људи.

Босна и Херцеговина 12.01.2020 | 14:40

Одлазак становника, посебно младих људи, из земаља Балкана у економски високо развијене земље Западне Европе један је од највећих проблема с којим се суочавају све земље у региону посљедњих неколико година.

Иако још увијек не постоје прецизни званични подаци државних институција о овој круцијалној социјалној проблематици, одавно је постало јасно да се ради о забрињавајућем демографском тренду.

Према незваничним подацима и процјенама одређених домаћих и међународних организација и удружења, скоро свака земља региона Балкана годишње остане без популације величине једног мањег града.

Према подацима Уније за одрживи повратак БиХ, у посљедњих шест година биљежи се стални раст одлазака из БиХ. Од 2013. од када Унија за одрживи повратак БиХ води евиденцију, до краја прошле године, БиХ је напустило више од 200.000 људи.

Забрињавајући је податак да је само током 2019. године БиХ напустило највише људи досад, њих око 60.000, док је 2018. године БиХ напустило око 40.000 људи. Ови подаци показују да се у претходне двије године из БиХ у иностранство годишње иселило око 50.000 особа.

Са сличним демографским проблемом, ако не и много тежим, суочава се и Србија коју је, према подацима Организације за европску безбједност и сарадњу (ОСЦЕ), од почетка овог вијека до краја 2018. године напустило око 654.000 људи, највише младих између 15 и 24 године.

Подаци Еуростата такође показују да је из Србије у земље Европске уније 2018. године отишла 51.000 људи.

Хрватска се такође већ годинама суочава с проблемом егзодуса становништва, који је посебно изражен у њеним мањим срединама, а посебно је забрињавајуће што становништво не успијевају задржати ни велики градови.

Према незваничним подацима, само у посљедњих пет година Хрватску је напустило око 190.000 људи, а захваљујући енормним стопама губитка становништва у појединим ионако недовољно насељеним општинама, демографи страхују од све више у потпуности напуштених простора.

Такви примјери су општине попут Цивљана и Ервеника у Шибенско-книнској жупанији које су у пет година изгубиле 39,3 одсто, односно 37,8 одсто становништва, што значи да је ово подручје у пет година напустио сваки трећи становник.

Извјештај Државног завода за статистику (ДЗС) је такође показао да се само током 2018. године из Хрватске иселило 39.515 особа, што је друга по величини бројка након 2017. у којој су се иселиле рекордне 47.352 особе.

Резултати извјештаја Свјетске банке “Миграције и одлив мозгова у Европи и централној Азији” из прошле године, показали су да након Малте, највећу стопу миграције у Европској унији има управо Хрватска, 21,9 одсто становништва, што значи да више од петине њеног становништва живи у иностранству.

Према подацима Еуростата, из Албаније је такође у земље ЕУ само током 2018. године отишло око 62.000 особа. Према посљедњем извјештају Свјетске банке о питању миграција, ову земљу је досад напустило око 40 одсто становника.

Драматичан тренд исељавања је већ годинама присутан и у Сјеверној Македонији из које је, према посљедњим подацима Еуростата, само у 2018. години отишло 24.300 људи, док подаци Свјетске банке показују да преко 25 одсто становника, односно четвртина Македонаца, сада живи изван ове балканске земље.

Према посљедњим подацима Еуростата, с подручја Косова 2018. године се у друге земље иселило 34.500 људи, а из Црне Горе око 3.000 особа.

Ако се у обзир узму само подаци Еуростата из 2018. године те други незванични подаци, долази се до закључка да је из земаља Балкана током претходних неколико година у просјеку годишње одлазило око 200.000 људи, па чак и више од тог броја.

(Анадолија)