"Власт у Српској узима, троши и не враћа новац"

Коментаришући вијест да Влада Републике Српске избјегава да врати 60 милиона марака на рачун посебних намјена односно ескроw рачун а који је узела крајем 2018. године за крпљење буџета, из опозиције питају гдје је толики новац уложен јер се ефекти не виде.

Вијести 10.01.2020 | 20:04

Влада Републике Српске избјегава да врати 60 милиона марака на рачун посебних намјена односно ескроw рачун а који је узела крајем 2018. године за крпљење буџета. Настављено је и са пролонгирањем рока отплате.

Пролонгира за крај ове године. Међутим, ни тај рок им није одговарао па су још брже донијели одлуку да нови рок буде крај 2021.године. Ово није први пут да Влада на овај начин пролонгира своје обавезе, на шта су пажњу узалуд скретали и ревизори у својим извјештајима. Економисти кажу да је одлагање рокова доказ да новца за враћање дуга - нема.

„Тај ескроw рачун би морао да служи сврси и за нове пројекте запошљавање и инвестиције али је очигледно то примарно резервна каса за потребе владе кад им треба новац да позајме а враћање, вратиће они себи то једног дана“, сматра Зоран Павловић, економиста.

Ескроw рачун је требало да буде рачун на који би се сливао новац по основу сукцесије и приватизације државног капитала и на којем је првобитно било око 1,5 милијарди марака, намијењених за развој привреде.

Међутим, Влада је добар дио новца годинама посуђивала како би сервисирала текуће обавезе, уз обећање да ће тај новац вратити, што се још увијек није десило.

Из опозиције питају гдје је толики новац уложен јер се ефекти развоја привреде не виде.

„Питање је шта је следеће да ће РС продати па ће слити на тај рачун јер ова власт не зна да ствара услове да се новац прави она зна само да новац узима и да троши и ово је само један симболичан примјер како функционише Влада РС а то је да узима троши не враћа и не ствара“, истиче Јелена Тривић, посланик ПДП-а у НС РС.

Додатни проблем је и тај што је Парламент Српске, на приједлог Владе Српске промијенио закон и омогућио Влади да тај новац користи по свом нахођењу, и да сама прописује и рокове и услове враћања.

„То говори да се она према ескроw рачууну понаша као према приватној касици прасици узима тај новац прописује рокове никоме не одговара за то што годинама троши новац за оно за шта није ни био намијењен ни замишљен да се може трошити. Ескроw рачун треба да се врати и намијени за оно за шта је првобитно и био намијењен и да се користи за развој привреде, инвестиције а не за јавну потрошњу“, каже Синиша Вукелић, новинар и уредник поратала Цапитал.ба.

Главна служба за ревизију утврдила је да је на крају 2017.године на ескроw рачунима било 62,1 милион марака и да је постојала обавеза поврата 81,6 милона.

Поједини дугови се преносе из године у годину, а неки вјероватно неће ни бити враћени ако се узме у обзир да је Робним резервама, које су већ дуже вријеме у стечају, позајмљено 14,5 милиона марака. Према посљедњим подацима, на ескроw рачуну се налази нешто више од 20 милиона марака.

БН ТВ