''Привреда је већ одавно у колапсу, битно је само сачувати фотеље"

''Изгубили смо увођењем тих такси и знатним смањењем извоза на Косово око 80 милиона евра, што је за бх. привреду значајан губитак. Такође, изгубљен је и значајан број радних мјеста, због прекида извоза јер су успостављене посебне производне линије које су угашене како је извоз блокиран, а људи су остали без посла. То је и типичан примјер како се политичке прилике негативно одражавају на економске активности'', оцјењује Вуковић.

Подсјетимо, Влада Косова <а цласс="wсw__а" хреф="хттпс://www.слободнаевропа.орг/а/косово-увело-царине-од-100-одсто-србији-и-бих/29613265.хтмл" таргет="_бланк" рел="ноопенер">увела је новембра 2018. године таксе од 100 одсто на производе које се у ту државу увозе из БиХ и Србије, са циљем "јачања домаће производње, економије и косовске државности".

Зашто се очекује економски раст?

Без обзира на многе негативне трендове, у документу Дирекције за економско планирање БиХ, Информације о перспективама од 2020.-2022. године, очекује се економски раст са просјечним стопама од преко три посто годишње.

Економски раст ни према прогнозама међународних финансијских институција неће бити импресиван у БиХ у овој години. Прогноза ММФ-а од једва три одсто не улијева сигурност, с обзиром да је тај раст био већи у прошлој години. Нешто више оптимизма долази од Свјетске банке која предвиђа раст од 3,4 одсто.

Према подацима Уније за одрживи повратак, више од 203.000 људи напустило је Босну и Херцеговину. Бх. фирме осим са губитком радне снаге свакодневно се суочавају и са мањом потражњом јер је платежна моћ бх. грађана све скромнија.

У Јединственом регистру рачуна Централне банке БиХ наведено је да је крајем децембра 2019. године у БиХ било блокирано 95.256 рачуна пословних субјеката или 184 више него претходног мјесеца.

Економиста Светлана Ценић подсјећа да се сваке године власти озбиљно баве само тиме како доћи до кредитних средстава за финансирање прегломазног административног апарата што даље погоршава стање и агонију у сваком сегменту живота, јер озбиљне економске стратегије нити економских планова који би земљу извукли из кризе нема.

''Привреда је одавно у колапсу и нећемо се очигледно и даље тиме бавити. Битно је само да се намакну средства да ова администрација и огромна бирократија функционише и да се сачувају фотеље", закључује Ценић.

Она подсјећа да још није направљен план како задржати школовани млади кадар у Босни и Херцеговини, а већ пред крај претходне године почела је прича о могућем повећању стопе ПДВ-а у Босни и Херцеговини, како би се на тај начин, каже Ценић, намакла додатна средства с леђа грађана.

Економски аналитичар Зоран Павловић сматра да БиХ не очекује никакав посебан напредак, а за то види два разлога. Први је тај што је ова година "потрошена" у формирању власти на нивоу БиХ и ФБиХ, што је довело до тога да неке активности, које су могле дати свој резултат у 2020. години, нису реализоване.​

Према Индексу глобалне конкурентности (Глобал Цомпетитивенесс Индеx – ГЦИ или Глобал Цомпетитивенесс Репорт) Свјетског економског форума (WЕФ) за 2019. годину БиХ сада заузима 103. мјесто (од 141 земље свијета), што је знатно лошије у односу на 2013-2014 када је била на 87. мјесту (од 148 земаља). БиХ је значајно назадовала у све три области индекса, а највише у иновативности и софистицираности бизниса.

БиХ је у посљедње три године најлошије рангирана у региону. Србија је међу 141 земљом свијета заузела 72. мјесто, а Хрватска 68. на ранг листи Глобалне конкурентности.

ММФ и Свјетска банка БиХ виде као земљу коју, између осталог, одликују лоша кредитна способност и веома висок кредитни ризик, мала заштита страних инвеститора и њихових права. Ионако лошу позицију додатно кваре повремена заоштравања односа на домаћој политичкој сцени.

Економиста Зоран Павловић реферирајући се на извјештаје међународних институција, али и Стате Департмент-а, каже да је очигледно како свијет јако добро познаје прилике у БиХ и слабости бх. економије као и узроке лоше пословне климе. Павловић подсјећа да је основни проблем у БиХ недостатак одговорности и санкција за пропусте.

''У свакој нормалној земљи власти би након таквих извјештаја настојале да поправе стање. Код нас нико нема потребу од људи који примају плату за то што воде земљу, да ситуацију поправља и да ствара добре прилике за инвестиције. С друге стране немамо ни санкција ни за неодговорност, ни злоупотребу положаја, ни за нерад и то је наш највећи проблем.''

Павловић вјерује да док год власт не схвати да је економија приоритет, до тада ће она да трпи, инвеститори ће заобилазити БиХ, земље неће бити ни на мапи интересовања, без обзира на огромне потенцијале које БиХ има.

(РСЕ)