Листа најмоћнијих у Европи, прво мјесто за Макрона

На врху листе најмоћнијих људи Европе за 2020. годину бриселски портал Политико види француског председника Емануела Макрона.

Свијет 04.01.2020 | 21:53

Преосталих 27 особа са листе сврстано је у три категорије које представљају три врсте моћи: људи од акције, ометачи и сањари.

Избор Политика за место број један је, дакле, Емануел Макрон а у уводном делу текста о најмоћнијим људима, аутори листе Стефан Фарис и Стефан Браун напомињу да ће прво место вероватно изазвати бројне полемике и вероватно је то истина.

Како наводе аутори, Макрон је успео да искористи вакуум настао због Брегзита и слабости Немачке, успео је и да разбесни Европски парламент када је критиковао изборни систем и покушао да изманеврише избор Урсуле фон дер Лајен, али и када се успротивио досадашњој политици проширења ЕУ и спречио покретање приступних преговора са Северном Македонијом и Албанијом.

Као "људи од акције" између осталих оцењени су Маргарет Вестагер (комесар ЕК за конкуренцију), Кристин Лагард (председница Европске централне банке), Владимир Путин, Борис Џонсон, Ангела Меркел, Урсула фон дер Лајен (председница ЕК), Лео Варадкар (премијер Ирске) и Фил Хоган (европски комесар за трговину).

Најзвучнија имена на овој листи свакако су Путин и Меркелова, а Политико пише да је руски преседник током последњих пет година илегално напао Крим, умешшао се у америцке председничке изборе, отео украјински брод, подржавао сиријског диктатора и да је оптужен за тровање бившег руског шпијуна Сергеја Скрипаља.

Политико наводи и да је резултат такве политике више него задовољавајући за њега, али наводи и да су санкције које је ЕУ увела Русији 2014. године након анексије Крима уздрмале руску економију, мада нису промениле Путинову рачуницу.

Чак, ЕУ је та која почиње да лута, пише "Политико", закључујући да "је мало разлога да Путин промени тактику".

Мекрелова је, пише Политико, за некога ко је канцеларка Немачке већ деценију и по, постигла изненађујуће мало. Истина, наводи и да јој поједини приписују да је спасла евро, али исто тако наглашава да "многи економисти тврде да је учинила више штете него користи - држећи се немачке линије, продубила је кризу у Грчкој и није учинила ништа на решавању неједнакости у еврозони".

Како минус Меркеловој је уписана и мигрантска политика.

Политико примећује да би канцеларка можда могла да буде срећна што је њена некадашња штиценица Урсула фон дер Лајен изабрана на место председника Комисије, али "Макрон, а не Меркел, је тај који је заслужан за њен избор".

За крај Политико поручује: "Наредне године канцеларка ће бити у сада већ свом стандарном положају: гледање са стране".

Међу "сањарима" Политико најпре помиње еколошку активискињу Грету Тунберг, која се пласирала на прво место, а тик уз њу је мађарски премијер Виктор Орбан.

На овом делу листе су и Бруно ле Мер (француски министар финансија), Карола Рекетер (Немица која је постала позната захваљујући спасавању миграната код италијанске обале), Клаус Веле (генерални секретар Европског парламента) и Елизабет Денам (британска комесарка за информисање).

На листи "сањара" су и немачки писац и издавац Готз Хубицек кога сматрају гуруом странке Алтернативе за Немачку (АфД), немачки министар финансија Олаф Шолц, радник фирме за доставу "Деливероо" Жан Даниел Замор, који је на себе скренуо пажњу указујући на радне услове достављача.

Најзвучније име с ове листе за Политико је Орбан, кога бриселски портал види као "стандардног носиоца национализма" и као "антитезу ономе што Европска унија описује као наднационално прекривање".

Коначно, међу "ометачима" су на листи Политика широј публици најпознатија имена двојице Матеа из Италије - Салвинија и Ренција. За првог Политико наводи да можда остаје без функције, али није изашао из кадра.

На овом делу листе налази се и лидер немачке странке "Зелени" Роберт Хабек који је успео да удвостручи популарност странке од када ју је преузео прошле године и за кога се сматра да би могао да постане први немачки канцелар из редова "Зелених".

Ту су још и извршни директор "Фејсбука" Дејвид Маркус познат по томе што покушава да наметне крипто валуту Либра, затим шкотска премијерка Никола Старџеон, шеф немацке агенције за заштиту података Јоханес Каспер, француски левичар Франсоа Руфин и прва словачка премијерка Зузана Чапутова.

(Агенције)