Хоће ли Загреб бити "поштен" посредник?

Хрватска, најмлађа земља чланица ЕУ, преузела је шестомесечно председавање Савету ЕУ.

Регион 02.01.2020 | 15:58

Мада су њени приоритети, како је најављено у Загребу, "Европа која се развија; која повезује; штити и која је лидер на глобалном нивоу", очекује се да би могла да буде "поштен посредник" у разговорима о будућности политике проширења и европској перспективи Западног Балкана.

Председавање Савету ЕУ и радним телима Уније подразумева планирање, иницирање и координацију рада међу земљама чланицама током периода од шест месеци, а то у случају Хрватске значи координисање земаља чланица у решавању комплексних изазова ко што су Брегзит, разговори о будућности Европе, усаглашавање новог европског буџета, али и све компликованији односи на глобалној сцени...

"Наше председавање ЕУ долази у преломном тренутку за Европу и цео свет. Криза мултилатерализма, нова трка у наоружању, климатске промене и растућа терористичка несигурност обележиће шест месеци нашег мандата, као и чињеница да ћемо председавање преузети на самом почетку новог петогодишњег раздобља Уније", сматра премијер Хрватске Андреј Пленковић.

И док нико не очекује од најмлађе земље чланице да буде пресудни фактор у тако великим стратешким питањима, наглашава се могућност да би управо Хрватска могла да буде "поштен посредник" у разговорима о будућности политике проширења и европској перспективи Западног Балкана.

Јер, поред јачања интеграција, ЕУ очекује да се у првој половини године постигне договор и око нове методологије приступања Унији.

Кулминација ових разговора требало би да буде самит ЕУ Западни Балкан, који ће Хрватска почетком маја организовати у Загребу.

"Југоисток Европе је један од приоритета хрватског председавања Европском унијом у првој половини наредне године, јер те земје заслужују европску будућност", поручио је министар спољних послова Гордан Грлић Радман.

Хрватска се пред крај 2019. године повукла из дебате која се међу земљама чланицама води око наставка политике проширења, што хрватски званичници објашањавају чињеницом да, као будућа председавајућа чланица и "поштен посредник", та земља не би требало да се "сврстава" нити у једну групу која је до сада предложила своје виђење могуће промене методологије приступања.

Уместо тога, из Загреба најављују да је њихова "визија" да загребачки самит 2020. године да "мапу пута" за регион Западног Балкана за наредних 10 година.

"Самит у Загребу 2000. године, који је одржан током председавања Француске Саветом ЕУ, дао је мапу пута за наредних 10 година политике проширења. Очекујемо да самит у Загербу после две деценије да мапу пута за регион за наредних 10 година", рекао је министар регионалног развоја Хрватске Марко Павић.

Хрватска напомиње да је као најмлађа чланица ЕУ последња прошла кроз процес приступања ЕУ и да јој је жеља да на том путу помогне и Западном Балкану.

Услов је, према речима званичног Загреба, да тај пут буде кредибилан, а реформе опипљиве.

Након Хрватске, 1. јула председавање Савету ЕУ преузима Немачка.

Немачки званичници већ су јавили да ће у интересу Берлина бити да задржи фокус на Балкану.

(Тањуг)