ЕУ: Можда једна земља Западног Балкана буде спремна за улазак у ЕУ

Европски комесар за проширење Оливер Вархељи за ДW износи своју амбицију да током његовог мандата барем једна земља Западног Балкана буде спремна за улазак у Европску унију. Отпори су велики и питање је колико је то реално.

Регион 01.01.2020 | 15:41

У Бриселу је 2020. најављена као још једна „кључна година“ за политику проширења и будућност Западног Балкана. Европска комисија већ за јануар најављује приједлог нове методологије приступања Унији. План Брисела је да се до мајског самита "ЕУ - Западни Балкан", који ће се одржати у Загребу, договори вјеродостојан и ефикасан процес.

С друге стране, на тај приједлог требало би да пристану и оне чланице Европске уније попут Француске, чији предсједник није благонаклон према проширењу, дјелимично јер је уверен да тиме не би добро прошао у сопственом бирачком тијелу.

Ако у једначину убацимо и чињеницу да се о проширењу разговара у тренутку изласка Велике Британије из Европске уније и велике дебате о будућности Европе, те да се ближе парламентарни избори у Србији, Црној Гори и Сјеверној Македонији – мале су шансе за искорак на путу Западног Балкана ка Европској унији.

Вархеји за ДW: Подршка и убрзање процеса

„Моја намјера је да се у сљедећој години, као и током мог петогодишњег мандата, подржи и убрза напредак Западног Балкана и задржи кредибилна перспектива будућих приступања“, наводи за ДW европски комесар за проширење Оливер Вархељи.

Вархељи тврди да ће Европска комисија „непромијењено“ остати посвећена покретању преговора са Скопљем и Тираном. „Важно је да се позитивна одлука о отварању преговора донесе доста прије самита у Загребу.“

„Прво, снажно ћемо подржати и убрзати реформе у свим земљама региона. Те реформе морају имати стварни утицај на терену у виду економског развоја, бољег квалитета живота и слобода људи, што ће приближити ове земље Европској унији у њиховом свакодневном животу“, наводи мађарски комесар.

Друго, додаје он, процес мора бити „објективнији, да би одговорио на забринутости поједених земља чланица. Истовремено, не планирамо да мијењамо правила током игре.“

Као трећу тачку комесар наводи подршку економском развоју региона довођењем нових фондова и инвестиција. „Моја амбиција је да до краја мандата бар један од наших партнера буде спреман за приступање, а да други већ далеко одмакну у преговорима“, закључује Вархељи за ДW.

Бивше „кључне године“

Представници европских институција за прољеће најављују отварање приступних преговора са Сјеверном Македонијом и Албанијом, називајући то „исправљањем историјске грешке“. Ипак, Француска и даље стоји при услову да се прво договори реформа приступних процедура, па тек онда да зелено свјетло Тирани и Скопљу.

Тема би требало да буде на дневном реду самита Европске уније у марту, али велико је питање да ли ће земље чланице до тада успјети да усагласе нови метод приступних преговора. Од тога у великој мјери зависи успјех самита у мају који организује Хрватска као предсједавајућа Савјетом Европске уније. У Загребу очекују да тај сусрет лидера држава ЕУ и Западног Балкана пружи смјернице за наредних десет година политике проширења.

Но, они који прате резултате сличних самита, подсјећају да је европска перспектива Балкану обећана још 2003. у Солуну, те да је до сада обећање неиспуњено, осим у случају Хрватске. Самит одржан у Софији 2018. године био је „кључан“ једино по томе што је француски предсједник Макрон тада први пут тражио заустављање процеса проширења док се не реформише сама ЕУ.

Треба подсјетити на стратегију Европске комисије која је објављена исте године – ту је писало да би Србија и Црна Гора могле да уђу у ЕУ до 2025. године. Како вријеме одмиче, то све више дјелује као немогућа мисија.

Гдје шкрипи у региону?

Из региона готово једногласно поручују да је тешко ићи путем за који се више не знају ни станице, ни циљ. Црну Гору и Србију, које се сматрају лидерима процеса приступања, ове године очекују парламентарни избори који увијек значе одлагање реформи. Чак и без избора, Црна Гора у 2019. није отворила једно преостало поглавље у преговорима, а Србија је отворила тек два.

У обје земље шкрипи са владавином права – то је јасно у сваком извјештају Европске комисије о напретку.

Комесар Вархељи и нови шеф дипломатије ЕУ Жозеп Борел најавили су да ће се током ове године додатно ангажовати на окончању дијалога Београда и Приштине. Због непостојања владе у Приштини, Борел је већ морао да одустане од посјете Београду и Приштини.

Поред дијалога Београда и Приштине, Борел је као приоритет навео „постављање БиХ на пут праве стабилности“. Брисел је пред сам крај године поздравио формирање Савјета министра БиХ уз оцјену да ће 2020. година бити важна због одржавања локалних избора у БиХ.

Томе ваља додати тектонске поремећаје у самој Европској унији – "Брегзит", свађу око буџета и владавине права. Све то заједно иза ријечи „проширење“ ставља велики упитник.

(Тањуг / ДW)