"Одлуку о путу ка НАТО-у донијети референдумом"

Питање чланства у НАТО-у много је важније питање од актуелне политичке ситуације у земљи. Пут ка Сјеверноатлантском савезу требало би заједно да рјешавају Србија и БиХ, али кључну одлуку треба да донесу грађани, на референдуму, речено је у емисији “Изазови” БН телевизије.

Одлука о приступању БиХ у НАТО савез –  то треба да буде демократија једнод друштва и државе.

“О овоме не треба да одлучују политичари, него грађани на референдуму. Мора да постоји већинска воља свих грађана у БиХ, значи референдум у Републици Српској мора бити независан од референдума у ФБиХ”, сматра професор Драгомир Јовичић са Факултета безбједносних наука у Бањалуци.

А колико се БиХ и њени грађани питају хоће ли приступити Алијанси ?

“Чланство у АНП-у не значи и чланство у НАТО-у. Ми можемо да шаљемо ове или оне документе, тамо неко ће да одреди да ли је АНП или није”, истиче професор Кемал Бркић, декан Факултета политичких наука на Европском универзитету “Калос“ из Тузле.

Професор Јовичић додаје да имамо неорганизовану државу, истичући да је то кључни проблем БиХ:

“Ми ако не организујемо државу, питање је: Хоће ли нас НАТО уопште примити”.

Да ли је истина да земље приликом уласка у НАТо губе независност?

“То уопште није тачно. Једна од заблуда је да, кад уђемо у НАТО - ратујемо за неког. Једина обавеза је члан 5, гдје сте у обавези да браните једни друге”, јасан је Драган Шормаз, шеф Делегације Скупштине Србије у Парламентарној скупштини НАТО-а.

Професор Јовичић наводи и то  да је поменути члан упитан.

“Поставили су Макрону питање шта тај члан значи, рекао је 'не знам'. То значи да се Француска не би укључила у одбрану неке државе. То значи и да се код чланица НАТО-а нешто дешава”, појашњава Јовичић.

Велики проблем јесте и неинформисаност грађана БиХ о НАТО-у. Стручна јавност сликовито објашнајва да се НАТО не маже на хљеб - од тога се не живи.

“Инвеститори, поред тога што гледају да ли је земља у коју улажу сигурна, да ли функционише правна држава, гледају и да ли је та земља стабилна. То је та предвидљивост - ако сте чланица Европске уније, ви сте у безбједносном кишобрану, а ако сте НАТО онда се код вас повећава степен безбједности”, напомиње Шормаз. 

“Пракса показује да се прво постаје чланица НАТО-а, па се улази у процес придруживању Европској унији”, наводи Бркић и додаје да је Европска унија тренд.

С обзиром на то да су и Србија и БиХ окружене чланицама НАТО-а, поставља се питање: Колико ће моћи да остану неутралне? И поред различитих ставова, стучна јавност у емисији “Изазови” мишљења да на том путу не треба журити.

БН ТВ