Политичари због личних интереса спремни на све?!

Политичари у БиХ, зарад личних интереса, често покушавају да граде интегритет свог народа на рачун других. Ту често манипулишу и вјерским осјећањима грађана, покушавајући да у ту причу увуку и вјерске заједнице, али заборављају да је међурелигијски дијалог кључан за мир у БиХ, поручено је у емисији “Изазови”.

Република Српска 20.12.2019 | 22:37

Поједини политичари, нудећи причу о заштити националних интереса, покушавају да интегритет сопственог народа граде на негирању туђег интегритета, што само подрива то друштво, тврди Димитрије Ћеранић, продекан Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву.

“Многи на овим просторима Србима нису дали за право да буду то што јесу, па су им одрицали све могуће идентитете, и националне, државне и црквене. Не знам што то некоме смета. Срби су толерантан, трпељив народ и никоме не брани да буде то што он замишља, али пусти мени да будем то што јесам”, каже Ћеранић.

Претпоставка сваког мира је правда и слобода, а када се то каже, мисли се и на слободу говора.

Политику треба схватити као борбу за једно опште добро и то право не треба ускраћивати ниједном грађанину ове земље, па ни вјерницима и црквеним службеницима, сматра декан Богословског факултета у Фочи Владислав Топаловић.

“Ми смо по свим принципима изразито секуларна земља. Вјерске заједнице овдје не креирају законе, али тај агресивни принцип секуларности био би крајње проблематичан ако бисмо се вратили коју деценију уназад, када би се нама, вјерским службеницима или вјерницима на било који начин забранило да учествујемо у неком политичком дискурсу”, истиче Топаловић.

Коментаришући друштвена кретања, није ријеткост да јавност оптужује цркву да се ставља у службу политике, али то се не може посматрати у том контексту, тврди Ћеранић и додаје:

“Политичаре по правилу уједињује лаж, погледајте само шта раде, а цркву увијек уједињује истина, тако да су политика и црква дијаметрално супротне, јер једни крећу од лажи, а други од истине. Ту је тешко наћи помирење”.

Историчар и политички аналитичар из Београда Саша Адамовић сматра да вјерски великодостојници у БиХ немају претензије да буду и политички лидери, а свештеници треба да буду тамо гдје је њихов народ, јер, каже, црква је народ.

“Увијек била и треба да буде државна црква, да заузима посебно мјесто у историји српског народа, у тренутку када нисмо имали државу. Имали смо цркву да нас чува и брани и да преживимо и опстанемо и она заслужује посебно мјесто. Ја бих волио да српска црква у Републици Српској има статус државне цркве”, каже Адамовић.

“Ту постоји један проблем, црква не може бити државна црква, јер је она изнад државе. Држава је пролазна, то је изведен појам, то је питање договора, али црква то није. Црква је по нашем схватању небеска творевина”, сматра декан Богословског факултета у Фочи Владислав Топаловић.

Говорећи о међурелигијском дијалогу у БиХ, у емисији “Изазови” истакнуто је да је претпоставка сваког мира правда, па би тако требало да буде и у Босни и Херцеговини.

БН ТВ