У овом тренутку БиХ располаже са три тоне злата

Централна банка БиХ у овом тренутку располаже са око три тоне злата, а да ли ће појачавати златне резерве као и централне банке широм свијета, с обзиром на то да се за сљедећу годину најављује поскупљење злата, не откривају за јавност.

Босна и Херцеговина 20.12.2019 | 07:17

У овој банци су казали да јавно не коментаришу своје инвестиционе политике и стратешке одлуке.

"На дан 10. децембар 2019. године Централна банка БиХ располаже са 96.000 унци (око три тоне) злата, чија тржишна  вриједност на наведени датум износи 247,81 милиона КМ", казали су за "Независне" у овој банци.

На наше питање да ли планирају куповину злата, као што је објављено у страним медијима да то чине многе централне банке широм свијета, у Централној банци БиХ (ЦБ БиХ) су казали да су одлуке ове банке у домену улагања девизних резерви у злато засноване на одговарајућим ограничењима и смјерницама које се утврђују законским и другим прописима.

"Поред тога, инвестиционе одлуке о куповини и продаји злата се базирају на доступним анализама, очекивањима и стратешком опредјељењу ЦБ БиХ. ЦБ БиХ, као и друге централне банке широм свијета, не објављује, нити јавно коментарише своје инвестиционе политике и стратешке одлуке", нагласили су у овој банци.

А како су изјавили у Wалл Стреету, банкарској групацији "Голдман Сацхс",  централне банке широм свијета купују огромне количине злата, с обзиром на то да ће, како се предвиђа, цијена злата порасти на 1.600 долара по унцу (око 30 грама) у току наредне године.

"Дедоларизација у централним банкама, односно потражња централних банака за златом сада је највећа још од Никсонове ере и износи 20 одсто глобалне понуде", изјавио је за "Блоомберг" Џеф Кари, шеф глобалног истраживања робе у "Голдману".

Он истиче да је злато једно од најсигурнијих улагања јер вриједност америчког долара и обвезница не може дугорочно расти.

Злато се тренутно продаје за 1.463,30 долара по унцу, док у куповини племенитог метала предњаче централне банке Русије, Турске, Кине и Пољске.

Игор Гавран, економски аналитичар, казао је да би Централна банка БиХ требало одговорно и ефикасно да управља резервама, што, како каже, подразумијева и континуирану оптимизацију њихове структуре.

"Централна банка БиХ би требало у континуитету да прати стање на релевантним тржиштима и управља резервама на оптималан начин, укључујући и трансакције с монетарним златом, али увијек приоритет да да стабилности и сигурности резерви у односу на могућу краткорочну добит", појаснио је Гавран.

Иако се наговјештава да ће тренд поскупљења злата бити дугорочан, нико, сматра Гавран, не може поуздано предвиђати будућност, те стога треба бити опрезан приликом доношења одлука о промјени структуре резерви, како при куповини, тако и при продаји било којег њиховог дијела, укључујући и монетарно злато.

"Резерве монетарног злата су веома значајне и вјерујем да би требало да чине значајнији дио укупних резерви него је сада случај, али оптималан микс мора утврдити сама Централна банка БиХ на основу одговарајућих анализа", наглашава Гавран.

А како су медији раније писали, Србија има највеће резерве злата на Балкану, па је објављено да су љетос у њиховој централној банци повећане резерве на око 21 тону.

(Независне)