Све је већи јаз између богатих и сиромашних

Због империјализма који производи све већи јаз између богатих и сиромашних, у многим земљама букте протести. Да ли је данас могуће извојевати победу храбрости и јунаштва или живимо у времену када се једним кликом победи, питање је којим се бави најновија емисија “Глобално”.

Република Српска 18.12.2019 | 22:48

Идеја Че Геваре, који представља симбол борбе за слободу, и данас је жива. Лик борца за ослобођење и жртве империјализма, и данас, неколико деценија послије његове смрти, представља један од главних симбола и икона друштвене и политичке револуције широм свијета, тврди писац Марко Крстић, који у свом најновијем дјелу износи податке о посљедњим данима овог борца.

Крстић каже да постоји поштовање према овој идеји, али нема довољно снаге да се она спроведе у дјело.

“Оно што није пало и што и данас свијетли је идеја. Прије двије године навршило се 50 година од смрти Че Геваре, милион људи је било тамо, не само Кубанаца, него и људи из свих дијелова свијета.

Није поента да ли данас има гериле, поента је да ли су људи који би ту герилу чинили способни да се посвете томе.

Даћу вам један примјер: Асанж је недавно ухапшен у Амбасади у Лондону, нико није реаговао, није било демонстрација, апела, ништа се није десило.

То није проблем Асанжа него нас, а Асанж је такође револуционар”, каже писац Марко Крстић.

Герилски начин ратовања, што је била одлика дјеловања и Че Геваре, није непознат у Србији. Историја биљежи српске четнике, учеснике важних догађаја у Србији, од Мајског преврата до Сарајевског атентата.

Међу тим борцима, који су неправедно бачени у заборав, налази се и мајор српске војске, четнички војвода Војислав - Воја Танкосић, подсјећа писац Славиша Павловић.

Иако су ове герилске јединице биле укључене у многа дешавања, па и по налогу власти, оне нису биле слијепи послушници. Постоје записи да је Танкосић у више наврата пријетио бахатој, корумпираној политичкој елити.

Да би се заштитила од нових превирања, власт их шаље у Македонију, гдје су укључене у ослобођење српског народа од турске власти, објашњава историчар Урош Шешум.

Историчари указују да се ове јединице не могу повезивати са четничким јединицима Драже Михаиловића у Другом свјетском рату, које су остаци краљевске Југословенске војске у отаџбини.

БН ТВ