Жвака из каменог доба открива живот девојчице од пре 5.700 година!

Читав људски генетски код је издвојен са жваке из каменог доба. Упознајте Лолу, девојчицу која је живела у Данској пре 5.700 година, Лола млада девојка имала је плаве очи, тамну кожу и тамну косу...

Занимљивости 18.12.2019 | 15:45

Њен последњи оброк се састојао од лешника и патке, али без млека јер њен стомак није могао да поднесе млечне производе.

Све ово се зна јер је девојчица жвакала смолу од брезе, која има карактеристике жвакаће гуме. Истраживањем тог парчета брезине смоле откривен је девојчицин читав геном и орална микробна флора.

Како ЦНН извештава, ово откриће има много већи значај за науку. Наиме, генетски материјал је могао до сада да се дешифрује само из људских костију и ово је први пут да су научници успели да га изолују из неког другог материјала.

Брезина смола је материјал који су људи из палеолитског доба користили као лепак још пре 760.000 година. Добијала се загревањем коре брезе, а успут су схватили да је могуће и да се жваће - као што указују трагови зуба пронађени на древним остацима смоле.

Овај комад брезине смоле пронашли су археолози из музеја Лоланд-Фалстер на археолошком налазишту Силтхолм на Лоланду, које је четврто највеће оство Данске, а студија је објављена у часопису Наутре Цомуницатион.

"Силтхолм је потпуно јединствен. Скоро је све запечаћено у блату, што значи да је за очување органских остатака апсолутно феноменалан"рекао је Тис Џенсен, аутор студије и постдокторски истраживач на институту Глоб у Копенхагену.

"То је највеће налазиште каменог доба у Данској, а археолошки налази сугеришу да су људи који су ту живели користили дивљи свет око себе јер је то био период припитомљавања и узгоја животиња. То је период када су пољопривреда и припитомљене животиње први пут уведени у јужну Скандинавију"

Издвајањем ДНК из брезине смоле истраживачи су сазнали да га је жвакала женска особа генетски уско повезана са ловцима-сакупљачима са европског копна, а не она која је била у средњем делу Скандинавије. Специфични гени открили су какву је косу имала, боју коже и очију, што је било слично као и код других европских ловаца-сакупљача.

ДНК биљака и животиња који су остали заробљени у смоли открили су да је јела лешнике и патку, што је вероватно била гила њена главна исхрана.

Древна жвакаћа гума деловала је као временска капсула, чувајући податке о њеном оралном микробиому - бактеријама које су живеле у њеним устима. Истраживачи су успјели да открију трагове ДНК који су открили патогене, укључујући Епстен-Бар вирус, један од најчешћих људских вируса познат као грозница жлезда. Такође, пронашли су и патоген који изазива упалу плућа.

Такође, научници претпостављају да су наши преци смолу жвакали како би олакшали бол од зубобоље, да делује као четкица за зубе, да би утолили глад или једноставно, баш као што и данас користимо модерну жваку, само да би је жвакали.

Ово откриће омогућиће да се на другим археолошким налазиштима у будућности открије много више о самим људима јер више нису потребни само људски остаци да би се открила наша дубока историја.

Извор: Занимљивостидана.цом