“Мама ме није прихватила на Фејсбуку"

Док његове вршњаке муче неке другачије ствари, једанаестогодишњи Дејан до школе пјешачи пет километара. Кревет дијели с баком, а живи у дрвеној кућици без купатила и воде, у којој често нестаје струје. Но то није најтежи дио његовог живота. Наиме, прије четири године његова је мама узела његову млађу сестру и отишла, а Дејана је оставила и више се никада није вратила.

Република Српска 16.12.2019 | 13:19 Тата и дјед раде у руднику и више су на послу него код куће, па су њих двоје, у шали кажу, осуђени једно на друго. Тата спава у кућици покрај, која је некада била штала. Дјед спава на једном каучу, а он и бака ноћу дијеле исти кауч. Због болних ногу, она ионако спава сједећи па им, каже, није тијесно. Дејану је Стана заправо више мама него бака.

– Кад му кажем “сине”, он ми одговори: “Ја теби нисам син, ја сам теби унук” – каже Стана.

Она која га је родила оставила га је прије више од четири године. Једно је јутро узела његову млађу сестру и само отишла. Одвела му је некога кога је највише волио, кога и даље највише воли.

– Кад је отишла, имала је четири, четири и по године. Па сам је у годину дана видио два пута. Онда је више нисам ни видио – рекао је те додао да му се сестра зове Дејана Зорић.

Добила је име по њему, а сада не зна ни како изгледа. Не зна зашто је мама отишла, и то на такав начин, али зна да живе негдје у околини. Дејанина фотографија најврједније је што овај дјечак има.

– Прије сам своју маму нашао на Фејсбуку, има њезина слика. Послао сам захтјев за пријатеља, није га хтјела прихватити – рекао је Дејан те додао: “Ја сам знао шта ће бити, зато се нисам никако ни осјећао.” 

Искрено нам је признао да не зна што би јој рекао да је види. Ипак, зна да би је замолио да му врати сестру.

– Најгоре ми је кад долази из школе, некад зна доћи плачући. Каже да свако у школи вели да има брата или сестру. Ја, каже, немам никога, а знам да имам сестру – испричала је бака Стана.

На питање плаче ли икада због сестре, Дејан је одговорио: “Па кад је неки празник, кад је слава. Поготово кад је 8. март. Тад се моја сестра родила, на 8. март. Највише зато што ми недостаје пуно и зато што је пуно волим.”

Ријечи од којих срце пукне на милијун комадића, од којих нема јаче и тачније дефиниције братске љубави.

(Дневник.хр)