"Валентин Инцко хитно треба да оде из БиХ"

Професор Факултета безбједности у Београду Дарко Трифуновић тврди да најаве високог представника Валентина Инцка о поновном активирању бонских овлаштења представљају "невиђени безобразлук" човјека који је, према Труфуновићевим ријечима, пропустио безброј прилика да у складу са својим овлаштењима реагује онда када је то требало.

Република Српска 13.12.2019 | 21:10 - Валентин Инцко је срамота за међународну заједницу и он мора хитно да оде из БиХ. Неко ко је имао овлашћење да реагује кад је у питању врхунски политички криминал у БиХ и кад су се дешавала убиства дјеце читаво вријеме је сједио у мишјој рупи. Не само да је Инцко имао могућност да реагује у тим ситуацијама, он је имао такву обавезу. Кад неко не реагује, а имао је обавезу да реагује, онда се апсолутно може сматрати дијелом те приче - каже Трифуновић за Инсајдер.

Он, између осталог, тврди да јучерашња најава шефа ОХР-а да ће посегнути за бонским овлаштењима у вези с доношењем Закона о забрани негирања геноцида, затим увођења електронског гласања на изборима, интервенцијама у правосуђу и још неким областима, представља Инцков покушај да се "опере" од одговорности за наведене пропусте.

- Он је сада под страшним притиском да донесе такве одлуке, а био је у ситуацији кад је требало да спаси БиХ од политичке мафије која је узела маха у свим органима и институцијама. Он на то није реаговао, иако су се пред његовим очима одвијале многе ствари - истиче Трифуновић.

Он се посебно осврнуо на намјеру високог представника да наметне Закон о забрани негирања геноцида.

- Инцко најављује наметање таквог закона у ситуацији у којој је прије мјесец дана умрла Добрила Продановић, чији је син Живан набруталније убијен од страње сребреничких Бошњака. Слика мајке која држи лобању свог дјетета преко срамног ЦНН-а је обишла свијет као да се ради о муслиманки. Тај наратив да су Бошњаци искључиве жртве рата у БиХ негдје мора да стане.

Инцко се ставља у ред оних који желе да се и даље држи курс таквог политичког наратива. Бошњаци који су убијени у јулу 1995. убијали су Србе од 1992. до 1995. године, и то на најбруталније и најсвирепије начине. Нигдје у историји нема примјера да су убијени убијали и да то неко прогласи геноцидом - каже Трифуновић.

Он додаје и то да се међу онима који негирају да се у Сребреници догодио геноцид налазе и команданти мировних снага Уједињених нација за вријеме рата у БиХ.

- Први који негира геноцид је генерал Карлос Бранко, замјеник команданта Унпрофора. Други који негира је генерал Луис Мекензи, командант Унпрофора. То су људи који су били на лицу мјеста за вријеме рата у БиХ. И један и други су рекли да то нема везе с геноцидом. Покојни ратни злочинац Алија Изетбеговић, који је иначе био једини ратни лидер који је је виђен како посјећује логоре, конкретно логор у Челебићу, договарао је Сребреницу и размјену територија.

То могу одговорно да тврдим јер сам био први секретар Мисије БиХ при УН у Њујорку и видио сам кореспонденцију Мухамеда Шаћирбеја са Медлин Олбрајт. Његов компјутер сам предао ФБИ. Из тога се јасно види да је Бил Клинтон тражио од Алије Изетбеговића инцидент на основу којег је требало да интервенише према Србима.

Отварајући случај Сребренице отвара се улога Клинтонове Америке и његове администрације, али се отвара и улога Русије и њихових агената, улога Црвеног крста и бројних других. Онај ко говори о Сребреници суочава се са више пријетњи. Због тога Инцко покушава да наметањем тог срамног закона "бетонира" причу о Сребреници - тврди Трифуновић.

(Инсајдер)