Тешко зауставити масовни одлазак становништва из БиХ

Због неповјерења у власт, све већих тензија, малверзација, корупције, а без наде у боље сутра, Босна и Херцеговина остаје празна. Говори се да је земљу од 2013. до данас напустило 200 хиљада људи, али прецизних података о исељавању нема. Нема ни стратегија које ће зауставити забрињавајуће трендове, истакли су учесници емисије “Изазови”.

Босна и Херцеговина 06.12.2019 | 23:09 Иељавање и масовни одлазак. Што због бијега трбухом за крухом, што због ниског наталитета - БиХ остаје без становништва.

"Ако кажемо да је од 2013. године напустило БиХ око 200.000 људи. Према мојим процјенама што се тиче Републике Српске, тај број годишње није мањи од 17 хиљада, међутим према неким процјенама које смо радили, пратећи и податке које смо радили за период од 1996. до 2013. године, тај број би могао ићи и до 30.000", рекао је демограф из Бањалуке Александар Чавић.

Наим Лео Башири, директор Института за европске послове из Београда додаје: "Из наших земаља нису отишле само двије групе људи. Они који су емотивно везани за своју родбину и они који се нису снашли да оду".

Да ли власти прикривају стварни број људи који су напустили земљу?

“Не зна се шта је горе, да ли лоша воља или неспособност да се нешто ријеши”, истиче Чавић.

Ништа боља ситуација није ни у региону. Према неким истраживањима за осам година Србију је напустило 400 хиљада становника. Кључно питање је - шта је узрок.

Лео Башири наводи да постоји неколико разлога, од којих економски нису на првом мјесту.

"Високообразовани људи најчешће одлазе због два разлога. Један од њих је корупција и непотизам, а други је то економско благостање - да ви можете да зарадите толико да платите све рачуне и да вам остане дио новца за штедњу. У Србији сада када и имате просјечну плату, ви не можете да подмирите све рачуне, већ морате да се задужите", каже Башири.

И када се одлуче да оставе огњиште, и да далеко од родног мјеста започну бољи живот, грађане сустигне нови проблем - мањак пара, па да би буквално побјегли од невоља морају да се задужују. Тек ту настаје врзино коло.

“Узимају краткорочне кредите, са страховито великим каматама, а банке и микрокредитне организације траже жиранте. Дужник оде у иностранство, тамо остане три или шест мјесеци, а терет отплате кредита врло брзо падне на плећа жираната. Ови што су отишли, зараде неки новац, врате се скупим колима, неће да враћају кредит. Ако и жирант тражи да дужник враћа кредит, он му чак и пријети. Тих случајева има много”, наводи Јован Цвјетковић из Удружења за заштиту жираната БиХ.

Вријеме тече, без конретних стратегија. Њемачка не губи вријеме. Савезна влада усвојила је Закон о усељеништву који ће, када ступи на снагу, олакшати имиграцију радне снаге из трећих земаља, међу њима и Босне и Херцеговине и региона, наведено је у емисији “Изазови” БН ТВ.

Наглашено је да ће можда тек тада властима да се упали аларм. Питање је: Хоће ли бити касно?





БН ТВ