Државно коцкање новцем грађана Републике Српске

– Мјесеци бугарског лобирања, уз помоћ домаћих извођача, су се исплатили. Напрасна промјена Закона о играма на срећу у Народној скупштини РС направила је тектонске промјене на стотинама милиона марака тешком тржишту игара на срећу Републике Српске.

Република Српска 06.12.2019 | 19:57
Државно коцкање новцем грађана Републике Српске
И поред бројних критика законских рјешења, десетина закупљених страница, плаћених текстова у новинама и наручених телевизијских прилога, апела и најављених тужби, власт Српске није одустала од намјере да овај профитабилни посао узме од постојећих приређивача игара на срећу и да га на управљање „Лутрији РС“ којој ће у томе „несебично“ помагати приватна компанија више него упитног кредибилитета.

Истраживали смо гдје је истина између међусобних оптужби постојећих приређивача игара на срећу, који су запрепашћени губитком политичке подршке коју су уживали протеклих година, и Владе и Народне скупштине РС које су одлучиле да им по сваку цијену узму „златну коку“ и додијеле тек основаној фирми.

Посљедњи потез у хаотичном, по наређењу с врха, „сређивању“ тржишта игара на срећу одиграо се првог дана новембра. Скупштина акционара „Лутрије Републике Српске“ дала је „зелено свјетло“ директору Рајку Радовановићу да са компанијом „Цасино Аустриа ВЛТ“ из Швајцарске потпише уговор о оснивању заједничког предузећа које ће носити назив „Електронска видео лутрија“.

„Лутрија РС“ је партнера који ће у заједничком бизнису, вриједном стотине милиона марака, имати мањински удио од 49 одсто одабрала на међународном јавном позиву који је према оцјени домаћих приређивача „скројен“ управо по мјери швајцарске компаније.

То јој је омогућено доношењем новог Закона о играма на срећу којим је Српска државном предузећу “Лутрија РС” и само једној приватној фирми, која ће јој бити партнер, дала ексклузивитет у организовању електронских игара, међу којима је и бинго који је веома популаран код домаћих играча.

Сви путеви воде у Бањалуку

Ко је партнер “Лутрије Српске” у овом послу? У овом питању се заправо крије одговор зашто се „сређује“ тржиште и мијења Закон по хитној процедури и без јавне расправе.

Према подацима са којима ЦАПИТАЛ располаже „Цасино Аустриа ВЛТ“ је акционарско друштво основано тек у јулу ове године у Швајцарској. На његовом челу се налази Јохан Хелмут Веде, држављанин Аустрије, који је и директор за операције у компанији „Цасинос Аустриа Интернатионал“. Ова компанија, у којој држава Аустрија има значајан удио, је незванично један од акционара у швајцарској компанији. Врло је симптоматично зашто „Цасинос Аустриа Интернатионал“ није директно дошла у Републику Српску, већ оснива фирму у Швајцарској. По одређеним информацијама, циљ је био да се сакрију имена правих власника, јер Швајцарска то омогућава.

Осим што “Лутрија РС” склапа посао са тек основаном компанијом нетранспарентог власништва, више него проблематичан је модел сарадње. Рецепт је пресликан из Македоније гдје је „лобирањем“ „Цасинос Аустриа Интернатионал“ постала партнер македонској државној лутрији са 49 одсто власништва у заједничкој фирми. Законска рјешења у РС, па и тендерски услови за партнера, буквално су преписани од Македоније, што говори да су иницијатори и учесници исти у обје земље.

Мањински удио од 17,9 одсто, без утицаја на пословне одлуке, у „Цасинос Аустриа Интернатионал“ има и бечки „Новоматиц“ који се бави производњом апарата за коцкање и у власништву је милијардера Јохана Графа. „Новоматиц“ у Републици Српској има двије кћерке фирме „Ново РС“ и „РСА Гаминг“ које су прошле године оствариле укупни приход од 15 милиона марака од продаје апарата и организовања коцкања у познатим коцкарницама „Адмирал цлуб“. Мањинско власништво „Новаматица“ у „Цасино Аустриа“, чији је директор за операције Јохан Хелмут Веде, био је основ за повезивање „Новаматица“ са, како тврде приређивачи, насилним и незаконитим преузимањем тржишта игара на срећу Српске.

Но, чини се да је истина далеко од тога, а ова повезница служи као црвена марама како би се скренула пажња са других ствари. Највећи акционари „Цасинос Аустриа Интернатионал“ су чешка “САЗКА Група” која преко “Медиал Бетеилигунгс” има 38,29 одсто акција и држава Аустрија са 33,24 одсто капитала.

Ко заправо кроји срећу грађанима Републике Српске?

 КЕНО ТВ 

– Бивши савјетник Жељке Цвијановић, а садашњи директор за економске и финансијске послове “Електропривреде Републике Српске” Дарко Милуновић директор је новоосноване фирме „КЕНО“ са сједиштем на последњем спрату “Алтернативне телевизије” коју су купили Слободан Станковић и Миле Радишић. У канцеларијама за које су претходно отказани уговори о закупу са дописништвима телевизија “Ал Јазеера”, “Н1” и “ФТВ” смјестило се предузеће “КЕНО”, чији је назив истовјетан свјетски популарној игри. Та фирма основана је да би припремала и емитовала ливе програм игара на срећу који ће бити приказиван на телевизији, у кладионицама и у кафићима. Све осмишљено, у пакету, са пројектом увођења новог играча на тржиште блиског властима. Сувласници „КЕНО“ су Јеленко Лолић, његова сувласничка фирма „Финанц“ и „Оптимум Цонсултинг&Едуцатион“ у власништву Александра Гргића, Бојана Кресојевића и Дарка Милуновића. Јеленко Лолић и „Финанце“ у посао су ушли јер је идеја да се за клађење искористи мрежа са више од 4.000 апарата за допуну рачуна мобилних телефона.



Лобирање и притисак преко плаћених текстова

Почнимо редом. Јавност се први пут срела са овом темом преко медија, али је нису новинари отворили, већ маркетиншки одјел АЛПИС-а. Чланице самоорганизованих и самопроглашених удружења АЛПИС и УПИС су путем плаћених медијских објава, закупљујући данима читаве странице, повели прави мали рат против Владе, Министарства финансија, Народне скупштине РС, али и “Лутрије РС”.

Од марта ове године, када се кренуло у процедуру усвајања новог Закона о играма на срећу, путем медија у РС објављено је више стотина чланака спонзорисаних од стране АЛПИС-а у којима су скретали пажњу на штетне посљедице Закона.

Као посљедицу лошег законског рјешења тврдили су да ће 15.000 људи у овој индустрији добити отказ, а да ће Буџет РС по основу прихода изгубити 60 милиона марака. Званична статистика за сада такве потресе није забиљежила.

 Огласи су потписивани са АЛПИС – Асоцијација легалних приређивача игара на срећу. Сам потпис је споран, јер асоцира да су у њему само приређивачи који послују легално, а сви остали су илегални. С друге стране, тих неколико оснивача Удружења не дозвољавају другима да постану пуноправни чланови, односно могу бити само чланови без права гласа – посматрачи, чиме су ексклузивно право на доношења одлука резервисали за себе. На питање ко су им чланови у АЛПИС-у кажу да се ти подаци налазе на њиховом сајту, који не постоји. Како сазнајемо, пуноправне чланице су само “Моззарт”, “Премиер”, “Wиллиамс” и “Меридиан”.
 
Подсјећамо да су кладионице „Премиер“ одмах након усвајања Закона најавиле затварање и гашење својих кладионица у РС, али до тога, по свему судећи, није дошло.

Поред „отимања“ посла, кладионичари су тврдили како им је власт опорезивањем спортског клађења отјерала кладионичаре из објеката, те да успут Закон не штити малољетнике.

Као неке од најодговорнијих за, како су оцијенили „криминално“ законско рјешење, идентификовали су Зору Видовић, министра финансија у Влади РС, која је оптужена да је попустила пред сумњивим капиталом из Бугарске и Аустрије.

„Зора Видовић је кренула стопама Едија Раме, албанског премијера. Он је истим законом свјесно уништио приватне легалне приређиваче, а играче гурнуо на црно тржиште све због фирме свог брата Олсија Раме који ће, иза паравана народне лутрије, добар дио прихода од лутрије приграбити за себе”, само је једна од оптужби коју издвајамо како бисмо показали да кладионичари нису бирали оружје како би заштитили своје интересе.

Радован Вишковић, предсједник Владе РС, казао је како је био мета лобиста и то у престоници Србије.

“Јурили су ме лобисти по Београду у вези са овим Законом, али ме нису изјурили”, признао је Вишковић пред посланицима у моментима када се расправљало о Приједлогу закона. Није се премијер осјетио дужним да детаљније објасни ко га „јурио“, да ли је то незаконито и да ли је то пријавио надлежним институцијама.

АЛПИС: Питање дана када ћемо престати са радом

Неколико мјесеци након усвајања Закона у Удружењу АЛПИС кажу како постоје јасне индиције да је јавни позив преко којег је “Лутрија” изабрала свог партнера намјештен.

„Од понуђача се тражило да у претходне три године има промет од три милијарде евра и десетогодишње искуство у приређивању електронских игара на срећу, а “Лутрија РС” је као најбољег понуђача одабрала компанију која је основана у Луцерну у Швајцарској прије само два мјесеца и са само два запослена”, одговорили су нам у АЛПИС-у и додали како због незаконито расписаног и спроведеног јавног позива спремају тужбу.

Са друге стране, додају они, Закон их је довео пред гашење и само је питање када ће престати са пословањем.

Иако имају 3.000 запослених не одустају од процјене да је угрожено 15.000 радних мјеста.

„Приређивачи игара на срећу за своје пословање морају ангажовати компаније које производе намјештај, компјутере и другу технику. Ту је и велики број ИТ компанија за одржавање система и сервера, за набавку канцеларијског, санитарног и другог материјала, као и компаније специјализоване за уређење простора и објеката, маркетиншке компаније и многе друге фирме. Све то чини око 15.000 људи чија радна мјеста директно зависе од ове индустрије“, сабрали су у АЛПИС-у.

Поручују како ће веће посљедице због усвајања новог Закона да трпе корисници Буџета РС, јер се по Закону о играма на срећу од прихода од накнада средства издвајају за пројекте социјалне заштите.

Званични подаци не прате причу АЛПИС-а

Међутим, подаци које смо добили од Републичке управе за игре на срећу не поткрепљују њихове тврдње.

Наиме, од маја до августа 2019. године остварени приход од накнада за приређивање игара на срећу износио је 14,15 милиона КМ што је за 5,13 милиона КМ или 57 одсто више у односу на исти период прошле године када је на снази био претходни Закон о играма на срећу.



Када је у питању приход у овој години, закључно са септембром, он је износио 28,2 милиона марака – највише од накнада за приређивање кладионичарских игара на срећу од којих је прикупљено нешто преко десет милиона марака.

Покушали смо сазнати и ко је и колико од кладионичара уплатио у буџет по основу накнада, али у Управи поручују да је то службена тајна.

Међутим, увидом у њихове финансије јасно се види како имају вишемилионске приходе.

Према подацима у које је ЦАПИТАЛ имао увид кладионица „Wиллиамс“ је у прошлој години приходовала 28,41 милион марака и од тога остварила 12,24 милиона КМ добити.

„Премиер“ је имао приходе од 24,11 милиона КМ и добит од 14,14 милиона КМ, а „Моззарт“ 18,13 милиона КМ прихода и 2,86 милиона КМ добити.

У Републичкој управи негирају да нови Закон на било који начин доприноси малољетничком коцкању.

„И нови, као и претходни закони о играма на срећу, садрже врло јасне забране у вези са учешћем малољетника у играма на срећу“, казали су они.

Њихови аргументи „не држе воду“, јер заправо ни измјенама Закона није ријешен друштвени проблем са малољетничким коцкањем, с обзиром на то да се самоуслужни терминали за коцкање, без икаквог ограничења, могу поставити у свим кафићима, ресторанима или на другим мјестима у граду. Конобари неће контролисати дјецу млађу од 18 година када на школском одмору дођу у кафић и узму тикет. Локали који имају апарате за бинго, трке паса или спортско клађење морали би јасно назначити да је забрањен улаз за особе испод 18 година, односно изричито од сваког тражити личну карту и службено евидентирати особе које улазе. Друго, за разлику од казина, угоститељски објекти нису дужни имати видео-надзор чиме се прикрива идентитет особе која користи апарате за игре на срећу или у случају неког инцидента.

Управа за игре на срећу РС је у одговорима избјегла да се осврне на овај проблем у пракси који је остао неријешен, а остала нам је дужна и одговоре на дио других питања које смо им послали, правдајући се да нису надлежни за њих. Занимљиво је да смо иста питања истовремено послали и Министарству финансија РС, а који су нас за све одговоре упутили управо на адресу Републичке управе за игре на срећу.

Неколико наших питања игнорисало је и Удружење легалних приређивача игара на срећу (АЛПИС).



Кумовско коцкање

Пословање са сумњивим партнерима није новост за “Лутрију” и актуелну власт у Републици Српској. Милорад Додик је као предсједник Владе (1998) свог кума Милета Радишића поставио за директора „Лутрије“, а који ће остати упамћен по скандалу са кипарском фирмом “Глорy”.

Радишић и Додик су се у марту 2000. године упутили у Лимасол на Кипру и потписали штетни уговор између “Лутрије” и тамошње компаније “Глорy”. Уговором је предвиђено да компанија са Кипра у партнерству с “Лутријом РС” улаже један рачунар и једног делегата у менаџерски тим, а све остале трошкове – финансијске, материјалне, људске ресурсе и инфраструктуру сноси “Лутрија РС”.

Убрзо након тога, “Лутрија РС” је купила лутријски материјал у вриједности од 7,3 милиона марака који никада није употријебљен. По свему судећи, овај посао је послужио за извлачење новца из “Лутрије РС”. Након што је 2000. године Додик изгубио изборе, дошло је и до смјене на челу “Лутрије”. Прије него што ће напустити директорску фотељу, Радишић је једнострано раскинуо уговор са кипарским партнером, а “Глорy” је под пријетњом тужбе од Републике Српске тражила око 82 милиона марака одштете.

Кад је 2006. године Додик поново постао премијер за новог директора “Лутрије” постављен је Синиша Дојчиновић, син рођене сестре Милета Радишића. Интересантно је да су се убрзо након склапања сумњивог посла појавиле информације да је Милорад Додик постао власник виле на Кипру, што је он у више наврата демантовао. У сваком случају, када је “Лутрија РС” у питању интереси Додиковог кума Милета Радишића не доводе се у питање.

Прошле године, у којој су, према извјештају ревизора, у “Лутрији” забиљежени губици већи од 650.000 КМ, “Лутрија РС” је искеширала око 3,2 милиона марака Радишићу за пословни простор у његовој згради у такозваном „Пицином парку“ у Бањалуци. У ту суму спада и око 500.000 КМ исплаћених акционарима који су били против ове куповине, о чему је ЦАПИТАЛ писао.

 “ЕГТ” систем – Македонска видео-лотарија је за партнера изабрала бугарског произвођача коцкарске опреме „ЕГТ“ који пружа и наплаћује услуге за одржавање система, изнајмљује машине и софтвер. Према мишљењу стручњака са тржишта са којима смо разговарали, у оваквим партнерствима најбоље пролази фирма чија је опрема. Још није јасно да ли ће се и “Лутрија РС” одлучити да ради са истом бугарском компанијом, али у сваком случају о начину расподјеле добити, који се примјењује у Македонији, и колико је то исплативо за државу више ћемо писати у идућем тексту".

(Цапитал)

Коментари / 13

Оставите коментар
Name

мисо

06.12.2019 19:19

Браво јос 10хиљда исељених из РС све це нам отици Ван

ОДГОВОРИТЕ
Name

куку нама са нама

06.12.2019 19:25

Паметан народ би ово сада бојкотовао,па нек играју сами,међутим,стока ситног зуба ће да ..врти репом у знак одобравања..

ОДГОВОРИТЕ
Name

БОРАЦ

06.12.2019 19:40

СВЕ ОВО СТОЈИ У АРХИВУ СПРЕМНО ДА СЕ БАНДА ДЕЗЕРТЕРА И ИЗДАЈНИКА ПОХАПСИ И НА МАXИМАЛНУ РОБИЈУ ОСУДИ СВЕ СА КОМПЛЕТНОМ ФАМИЛИЈОМ . СВИ СУ ДО ГУСЕ У КРИМИНАЛУ ,САД БИ ОНИ НАЈВИСЕ ВОЉЕЛИ ДА МОГУ ДА СЕ СКЛОНЕ АЛ НЕМОЗЕ РОБИЈА ЦЕКА КРИМИНАЛЦИИИИИИИИ.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Бојан

07.12.2019 22:21

Тако је..

Name

Јадранка

06.12.2019 20:24

У Моззарту плата 500км а раде до 24 сата.нецете да о томе писете

ОДГОВОРИТЕ
Name

израелац

06.12.2019 23:23

чуј те приче о викендици на Кипару... који јадник, продао народ за неку винедицу у коју никад неће ни отићи ил можда 2x... какви ликови мајко мила хаххахаха ил вилу у русији хаххаа штаће им толко кућа и пара.. баш су проклетиње

ОДГОВОРИТЕ
Name

Месар

07.12.2019 00:20

У Зборнику бет-ин ради све на црно за њих не постоји закон

ОДГОВОРИТЕ
Name

Никола

08.12.2019 19:58

Спомињеш бзв најмоцнију фирму која побједјује тржиште са својим поштењем трудом и радом!

Name

Младен

09.12.2019 08:40

Ја да сам државна лутрија све би дао бетину на управљање ! Јер је домаћа фирма из рс и најбољу организацију имају ! А поштење чиста 10 !

Name

Мрки

07.12.2019 01:15

Ја не замјерам коцкарницама ниста. Одувијек је коцкање било ПОРЕЗ ЗА БУДАЛЕ, па ко воли нека глаба!!

ОДГОВОРИТЕ
Name

Црни

07.12.2019 07:52

Ко последњи изађе нека угаси свјетло.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Није гов.о него се пас пос.о!

08.12.2019 11:04

Немојте се коцкати ни уу приватним ни у режжимским коцкарницама. Губите у оба случаја!

ОДГОВОРИТЕ
Name

Хххх

19.08.2020 01:51

Да је знао да ће добити овако лако добој не би издвајао Станаре из Добоја

ОДГОВОРИТЕ