Музеј СПЦ отворен у обновљеној Кочићевој школи

У склопу овиљежавања 800 година самосталности Српске православне цркве и манастирске славе Ваведење Пресвете Богородице данас је извршен чин освећења реконстрисаног објекта "Кочићева школа" и музејске поставке у комплексу манастира Гомионица, који је извршио бањалучки владика Јефрем.

Република Српска 04.12.2019 | 14:50 Након освећења и отварања музејске поставке, на чему је претходних мјесеци радио Секретаријат Владе Републике Српске за вјере, владика Јефрем је рекао да је ово мали сачувани дјелић историје и идентитета српског народа. Он је подсјетио да је манастир кроз историју разаран и паљен па је тако уништавано и манастирско благо.

Изложени експонати су дио блага ризнице овог манастира и чине их иконе, дуборези, старе рукописне и штампане књиге, предмети од метала (крстови, богослужбени предмети, свјећњаци), камена пластика, текстил и сл. Посебна вриједност ове културне баштине представљају фреске у манастирској цркви.

На музејској поставци радили су стручњаци из Републике Српске: професор др Љиљана Шево, професор др Данијел Дојчиновић, академик Миливоје Унковић, стручњаци Музеја Републике Српске Дијана Егић, Ђурђица Бјелошевић и Ранко Јунгић.

У Гомионици се налази збирка икона од 16. до 19. вијека, збирка рукописних књига од 14. до 18. вијека, те књига из старих српских штампарија из 16. вијека. У гомионичкој ризници сачувани су и умјетнички израђени богослужбени предмети од племенитих метала и богато резбареног дрвета (крстови, свијећњаци, кандила, дарохранилнице, кашичице) као и од текстила (антиминси) датовани у раздобље од 17. до почетка 20. вијека.



У 2020. години очекује се завршетак капиталне фотомонографије о манастиру Гомионица, као и сређивање и формирање манастирске библиотеке. Манастирска библиотека такође садржи завидну колекцију руских штампаних књига 17‒18. вијека.



У овој јубиларној години отворен је и Музеј манастира Житомислић у Захумскко-херцеговачкој епархији, а тренутно се ради на сређивању ризнице и отварању Музеја Епархије зворничко-тузланске у Бијељини.



У Гомионици је 1880. године монаштво примио Герасим Кочић, оотац Петра Кочића. Током девете деценији 19. вијека овдје се замонашио и Петров млађи брат Илија, а 1887. године и сам велики српски писац почео је да учи у манастирској школи, подигнутој 1882. године. Стари конак је у 19. вијеку проширен и подигнут на спрат. У ниши на источном зиду трпезарије сачувала се фреска Богородице са Христом из 17. вијека.

Гомионица је страдала у бомбардовању током Другог свјетског рата. Игумана Серафима Штркића су 1941. године убиле усташе. Послије рата, Гомионица је претворена у женски манастир.

Манастирска црква је монументална камена грађевина са куполом, полукружном олтарском апсидом и припратом. Око 1900. године дозидан јој је звоник.

Стари живопис из 16. вијека сачуван је у куполи, пандантифима, у олтару и ниши проскомидије. Сликарство у западном травеју је из 19. вијека.

(БН)