Отварање музеја код манастира Гомионица

Духовна свечаност поводом 800 година самосталности Српске православне цркве и манастирске славе Ваведење Пресвете Богородице, освећење реконстрисаног објекта "Кочићева школа" у комплексу манастира Гомионица и свеачно освећење манастирске музејске поставке одржаће се у сриједу у манастиру Гомионица.

Република Српска 03.12.2019 | 22:20 У склопу Пројекта обиљежавања 800 година самосталности Српске православне цркве, Републички секретаријат за вјере са Епархијом бањалучком завршио је радове на Музеју Манастира Гомионица, који ће у сриједу бити свечано отворен.

Изложени експонати су дио блага ризнице овог манастира и чине их иконе, дуборези, старе рукописне и штампане књиге, предмети од метала (крстови, богослужбени предмети, свјећњаци), камена пластика, текстил и сл. Посебна вриједност ове културне баштине представљају фреске у манастирској цркви.

На музејској поставци радили су стручњаци из Републике Српске: професор др Љиљана Шево, професор др Данијел Дојчиновић, академик Миливоје Унковић, стручњаци Музеја Републике Српске Дијана Егић, Ђурђица Бјелошевић и Ранко Јунгић.

У Гомионици се налази збирка икона од 16. до 19. вијека, збирка рукописних књига од 14. до 18. вијека, те књига из старих српских штампарија из 16. вијека. У гомионичкој ризници сачувани су и умјетнички израђени богослужбени предмети од племенитих метала и богато резбареног дрвета (крстови, свијећњаци, кандила, дарохранилнице, кашичице) као и од текстила (антиминси) датовани у раздобље од 17. до почетка 20. вијека.



У 2020. години очекује се завршетак капиталне фотомонографије о манастиру Гомионица, као и сређивање и формирање манастирске библиотеке. Манастирска библиотека такође садржи завидну колекцију руских штампаних књига 17‒18. вијека.

Отварањем музеја, манастир Гомионица, као велики духовни центар, омогућиће вјерницима, а посебно ученицима и студентима, очигледан увид у величину умјетничких и културних постигнућа наших предака уназад 600 година.

У овој јубиларној години отворен је и Музеј манастира Житомислић у Захумскко-херцеговачкој епархији, а тренутно се ради на сређивању ризнице и отварању Музеја Епархије зворничко-тузланске.

Манастир Гомионица са црквом посвећеном Ваведењу Богородице датује се прије 1536. године, када се у турским изворима помиње у њој игуман Андрија. Из 1599. године потиче типик манастира Гомионице, данас у Епархијској библиотеци у Араду, гдје се налази још неколико гомионичких књига.



Током 17. и 18. вијека манастир је био активно преписивачко средиште. Одржавао је везе са угледним монашким центрима – Светом гором, Житомислићем, Трговиштем у Влашкој – о чему свједоче књиге које су тамо преписивали или штампали гомионички монаси. О повољним приликама у 17. вијеку свједочи и гомионички дрворезбарени, сребром оковани крст, који се данас налази у колекцији Лондонског универзитета.

Монаси су због аустријско-турских ратова крајем 17. вијека избјегли у манастир Ходош у Банату, а 1738. године у славонски манастир Пакру. Након сваког страдања и избјеглиштва братство се враћало у Гомионицу, тако да монашки живот у манастиру никад није замирао.

О активности у Гомионици средином 18. вијека говори запис на украшеном пјевничком столу који је манастиру дарован 1747. године, као и податак да јој је исте године приложен бакарни тас. Послије обнова 1747. и 1769. године придарени су звјездица и тепсија 1774, два месингана свијећњака 1775. и петохљебница 1776. године.

Натписи датовани у 1861, 1865. и 1868. годину уклесани на плочама од кречњака обавјештавају да је тада дозидана спољна припрата и подигнут уз њу дрвени звоник, а купљена је и кућа у Бањој Луци.

У Гомионици је 1880. године монаштво примио Герасим Кочић, оотац Петра Кочића. Током девете деценији 19. вијека овдје се замонашио и Петров млађи брат Илија, а 1887. године и сам велики српски писац почео је да учи у манастирској школи, подигнутој 1882. године. Стари конак је у 19. вијеку проширен и подигнут на спрат. У ниши на источном зиду трпезарије сачувала се фреска Богородице са Христом из 17. вијека.

Гомионица је страдала у бомбардовању током Другог свјетског рата. Игумана Серафима Штркића су 1941. године убиле усташе. Послије рата, Гомионица је претворена у женски манастир.

Манастирска црква је монументална камена грађевина са куполом, полукружном олтарском апсидом и припратом. Око 1900. године дозидан јој је звоник.

Стари живопис из 16. вијека сачуван је у куполи, пандантифима, у олтару и ниши проскомидије. Сликарство у западном травеју је из 19. вијека.

(БН)